Autor: Administrator

Novu knjigu pesama “Vetrenjača” u prepunoj sali Kulturnog centra u Šapcu promovisala je Maja Josić. Knjiga je objavljena kao jedna od aktivosti projekta Udruženja za pomoć osobama sa autizmom, koji je od grada Šapca podržan preko Kancelarije za mlade. Ovo udruženje već tri godine uspešno sarađuje sa volonterima, mladim ljudima, ali i kroz edukativne radioniceni predavanja pomažu i roditeljima, napominje Mirjana Janjić, koordinatorka Kancelalarije za mlade.

Ko je Nataša Jankov i zašto živi po pravilu – Uzmi sve što ti život pruža ?, saznaćete ako pročitate novi roman “Nata iz inata” Snežane Ristić Roksandić. Autorka se predstavlja trećom knjigom, nakon velikog uspeha prethodnih naslova “Voljena i svoja” i “Istina je negde između”, koji su takođe objavljeni u izdanju niške Talije.

Snežana nam u kratkim crtama otkriva još neke delove romana:

– Nata je inteligentna i odana. U kontaktu sa drugima joj nedostaju smirenost i ljubaznost. U njenoj prirodi je da zaštiti sebe, ali i slabe i nemoćne. Posle niza nevolja, možda nauči da kontroliše emocije, među kojima je dominantan bes.

Katarina Isailović već sedam dana strpljivo potpisuju knjige na 66. Sajmu knjiga u Beogradu. Podjednako su tražene sva četiri naslova, koje je mlada Šapčanka napisala za šest godina.

– Nisam očekivala tako veliki upseh. Mislila sam da će se sve završiti sa jednom knjigom. Najnovija nosi naziv “Poslednja pesma o nama”, i možda je ovo oproštaj od pisanja.

Zašto? Ponestaje inspiracije ili?

– Zaljubila sam se, srećna sam. Samo kada sam bila tužna pisala sam.

Važiš za traženu autorku. Nemoj da razočaraš čitaoce.

– Volim da se upoznajem sa mojim čitateljkama, da vidim njihove rekcije. Tada shvatim koliko vredi sve ovo što sam do sada radila i koliko sam uspešna. Na Sajmu sam potpisala na stotine autograma i posveta.

Koliko se tvoje knjige razlikuju jedna od druge?

– Smatram da je svaka knjiga moje odrastanje. Prva je izašla na moj 18 rođendan. Sada imam 24 godine, i tu se vidi moje sazrevanje, moj život i kako sam prihvatala svet oko sebe. Zajedničko za sve je ljubav, koja je jedini pokretač svega.

Ko čita tvoje knjige?

– Moja publika su mlade devojka, mojih godina. Mada vidim da se i devojčice interesuju. Posebno sam srećna kada vidim žene, godina moje mame da čitaju i interesuju se za sadržaj.

Projekcija filma BitlVanija zakazana je za sredu 25. oktobra u Kulturnom centru od 20 časova. Gosti večeri biće Rastko Šejić, scenarista i reditelj, Časlav Petrović, snimatelj i Sandra Rančić, direktorka festivala DoknRitam festival. Film je pre učešća na festivalu Dok n Ritam prikazan isključivo pred akterima filma i njihovim porodicama 8. decembra 2021. godine u Valjevu, na godišnjicu atentata na Džona Lenona.

O filmu:

Da li ste već čuli da je baba Džordža Harisona rodom iz sela Sandelj, pokraj Valjeva? Da li znate da su članovi Bitsla ostavili neizbrisiv trag u sećanju građana Valjeva? Da se još uvek prepričavaju detalji boravka „liverpulskih Buba“ u Valjevu i okolini? Da li znate da je žir mira zajednička ideja Džona Lenona i Josipa Broza Tita, nastala podno spomenika Stevanu Filipoviću? Da je „Ob-la-di, Ob-la-da“ samo obrada tradicionalne romske pesme? Da sećanje na dobro zezanje živi u Valjevu? Bitlmanija nije završena.

Olimpijska staza, karavan koji je juče gostovao na gradskom trgu u Šapcu ima za cilj promociju olimpizma i olimpijskih vrednosti, kroz edukaciju dece, roditelja i čitave zajednice. Takmičari su bili u prilici da nauče više o istoriji Olimpijskih igara, uspesima naših olimpijaca i da se kroz promociju fizičke aktivnosti aktivno uključe u sport. Šabački osnovci i srednoškolci, ali predstavnici sportskih klubova oprobali su se u kvizu znanja, poligonu spretnosti i igri memorije. Podršku su pružili i volonteri Kancelarije za mlade Šapca.

Narodni muzej Šabac od 19. oktobra do 14. novembra biće domaćin 66. Oktobarskog salona.
Članovi žirija dr Đorđe Stanojević, Božidar Plazinić i Dušan Đukarić, imali su zadatak da od mnoštva pristiglih radova naprave kvalitetnu i konzistentnu selekciju koja će ove godine reprezentovati deo aktuelne likovne scene grada i šire. Na konkurs je pristiglo 173 rada od 124 autora, a za izložbu je odabrano 76 umetnika sa 82 rada. Sistemom eliminacije, u nekoliko krugova, žiri je, po sopstvenom mišljenju, izabrao najkvalitetnije radove, jednoglasnim odlukama. Na isti način donete su i odluke o nagrađenim autorima na 66. Oktobarskom salonu u četiri kategorije.
Nagrada za slikarstvo pripala je Dominiki Morariu za rad “Bez naziva”, za skulpturu Željki Momirov za rad “Putovanje II”, nagradu za rad na papiru dobili su Kristina Pirković za ostvarenje “Vartolomejska noć I” i Dragiša Marinković za “Prolaznost, uticaj prirodnih faktora na papirnu podlogu”, a lauret nagrade “Igor Belohlavek” je Uroš Lukić.

Troje autora, Jelena Hinić, Miodrag Milutinović i Goran Janićijević, inače profesora na Akademiji Srpske pravoslavne crkve u Beogradu priredili su zajedničku izložbu “Ka liku” u galaeriji Kulturnog centra i pred posmatrace izneli svoje oglede u istrazivanju granica prilikom asvetih likova, svako od njih u skladu sa svojim senzibiletom i osobenom poetikom.
Milutinović je između ostalog oslikao likove Cara Lazara i Cara Dušana, Jelena Svetog Savu i Svetog Stefana, dok je Goran Janićijević predstavio apostole Filipa i Petra.

Izložba strip autora Zoran Jankovića, člana Udruženja likovnih stvaralaca Šapca otvorena je danas u galeriji Biblioteke šabačke. Prve radove objavio je u časpoisu EON, posvećenom devetoj umetnosti, a već deceniju sarađuje sa izdvačkim kućama sa američkog tržišta. Rad sa inostaranim scenaristima mu je pružio priliku da se pridruži humanitarnim akcijama u kojima su prodavani njegovi crteži.

– Ljubav prema crtanju, bila je presudna da upišem Školu za umetničke zanate, nakon čega sam se profesionalno posvetio strip umetnosti. Posle grupnih izložbi u Beogradu, Kragujevcu, Leskovcu i Velesu, izlagao sam samostalno u Subotici, Somboru, Petrovcu na Mlavi, ali i rodnom gradu – kaže Zoran Janković, autor izložbe.

Janković nije slučajno odabrao galerijski prostor Biblioteke šabacka za izložbu svojih radova, jer je prošle godine započeo saradnju sa ovom ustanovom, kada je održao radionicu sa građanima koji se interesuju za devetu umetnost. Izlozba će biti otvorena do 08. oktobra.

Marko Gvero je glumačku karijeru počeo u pozorištu, a poslednjih godine ga gledamo u ulogama na filmu i televizijskim serijama. O radu sa rediteljima glumac kaže:

– Obe oblasti su mi drage. Svaka na svoj način. Istina, to iziskuje dosta vremena, pa se često desi da zbog snimanja ili predstava koje su u istom danu nemam puno slobodnog vremena.

Poslednjih godina se dosta snima, ima li tu kvalietete?

– Kvantitet proizvodi kvalitet. Ipak je publika ta koja daje sud, bira da gleda ono što im prija.

Da li vi snimate nešto novo?

– Sprema se nova serija Sumpor, u toku je snimanje nove sezone “Radio Mileva”, a najavljuju nam i nastavak “Senke nad Blakanom”.

Ulogom Moce ste pridobili najmlađu publiku?

– Za svaku je pohvalu što smo najmlađu publiku pridobili i zadržali ispred ekrana, a Moca je velikom broju gledalaca omiljeni lik.

Izložbom “Grožđe nam je opet rodilo”, koja je otvorena do 29. septembra u Kulturnom centru, Slobodanka Rakić Šefer je pokazala da je zrela umetnica, koja je u svoje stvaralaštvo, utkala pored poznavanja likovnog zanata, sve ono što nosi u sebi, od detinjstva, života, lepote pa do vere i običaja. Nije slučajnost što je Kulturni centar ovu izložbu odabrao pred početak jeseni, kad se grožđe bere i pravi vino.
Slobodanka rado dolazi u rodni kraj. Posle deset godina izlaže samostalno u Šapcu, ali su njeni radovi bili prisutni na temetskim izložbama Udruženja likovnih stvaralaca i Oktobarskom salonu.