Daleko od gradske gužve, pored jezera i etno kompleksa u Slepčeviću, narednog vikenda se održavaju Dani kulture. Kancelarija za mlade i grad Šabac podržali su udruženje „Moja Mila“ na konkursu za realizaciju projekata od javnog interesa za mlade. Na programu su brojni sadržaji: umetnici će pokazati svoju kreativnost na likovnoj koloniji, pisaće se i čitati aforizmi, nadareni recitatori će govoriti stihove napisane srcem, talentovani muzičari će imati svoj takmičarski deo, a svi zajedno će stvarati u prirodi, u bajkovitom ambijentu.
Kategorija: KULTURA
Tri dana bluza i džeza u Šapcu
U Šapcu je prvi džez orkestar osnovan još 1933. godine. Šest decenija kasnije nastaje prvi festival bluza i džeza. Manifestacija koja od 2001. godine ima internacionalni karakter, opstaje zahvaljujući entuzijazmu i prijateljima, ali pre svega publici koja ga poštuje i voli. Ove godine festval će trajati tri dana od 27. do 29. oktobra, a na sceni Šabačkog pozorišta nastupiće najbolji džez i bluz sastavi.
Šest i po decenija Oktobarskog salona
Oktobarski salon prvi put je održan u Šapcu 1954. godine. Od tada do danas, kroz ovu izložbu ostarilo se na stotinu autora, najpre iz grada, a potom i čitave Srbije. Na ovogodišnji konkurs prispelo je 198 radova od 147 autora, a za izložbu je opredeljeno 89 ostvarenja od 76 umetnika. I ove godine biće dodeljene nagrade najuspešnijim autorima. Žiri je radio u sastavu Vladislav Šćepanović, Goran Čpajak i Nikola Šuica.
Herbiko karavan u ponedeljak u Šapcu
Herbiko slavi 10 – ti rođendan i tokom oktobra organizuje karavan, obilazaći gradove širom Srbije. Prolaznici će na centralnim trgovima imati priliku da se druže, uče i zabave, a oni najmlađi imaće priliku da se druže sa Herbiko maskotom i zajedno seku rođendansku tortu. U ponedeljak, 17. oktobra karavan stiže u Šabac.
Potraga za zaboravljenim uspomenama
Predstava za decu “Vremeplov” čija je premijera večeras u 18 časova je poziv deci da, bar na trenutak, ostave svoje mobilne telefone i da po starim fiokama, podrumima ili tavanima potraže zaboravljene uspomene svojih majki, očeva, baka i deka. Tamo će sigurno pronaći neki predmet, fotografiju, možda dnevnik ili neko pismo koje će ih podstaći da se svojim „Vremeplovom” (u svojoj mašti) na neko vreme presele u stara vremena. Kada taj vremeplov proradi (kada mašta procveta) moći će da borave u Egiptu, Staroj Grčkoj, na francuskom dvoru…, ali i da putuju po znanim i neznanim krajevima i drugim planetama. “Vremeplov” nas poziva da maštamo i zamišljamo. Takve doživljaje, uzbuđenja, lepote, daljine, brzine, ne može nam priuštiti nijedan telefon, nijedan računar.
Foto: Printscreen/fb Šabačko pozorište
Četiri dana pesničkog maratona
Ovogodišnji pesnički maraton u organizaciji Kulturnog centra trajao je četiri dana. Počeo je čitanjem poezije Branka Ilića Vanjke, nastavljen promocijom Natase Radosavljević Nare, performansom pesnika Aleksandra Saše Srnića, a poslednje veče je rezervisano za zavičajne pisce. Gošća maratona Nataša Radosavljević Nara, promovisla je knjigu “Tihovanje, tihuvanje”. Njena dela najviše u kratkoj formi obrađuju temu ljubavi. Knjiga Tihovanje, tihuvanje prevedena je na makedonski jezik i uz pesme o ljubavi, donosi i rodoljubive i duhovne stihove.
Šapčanka po prvi put izlaže u Šapcu
Šapčanka, slikarka, profesorka, lauerat najvećih likovnih nagrada, umetnica sa neverovatno bogatom biografijom Marija Dragojlović, prvi put se samostalno predstavlja u svom rodnom gradu. Delujući od sedamdesetih godina prošlog veka Marija je svojim slikarstvom na specifičan način obeležila razvoj i domet kako jugoslovеnske , tako i srpske umetnosti . Raspeto između zemlje i neba, mita i stvarnosti, zagledano u budućnost, a oslonjeno na prošlost, slikarstvo Marijino stalno je u dosluhu sa njenom ličnošću, sa različitim ciklusima po kojima je prepoznatljiva, ona je lagano godinama razvijala svoju zamisao, gradila svoju sliku, svoj rukopis. I tako nastaju dela koja odlikuje slikarska osobenost. Izložba “Iz porodičnog albuma Marije Dragojlović“ je samo segment njenog bogatog likovnog opusa, a odabrana je zbog duboke povezanosti sa porodicom i svojim rodnim gradom.
Mi o nama
Kroz Biblioteku šabačku, tokom 175 godina postjanja prošle su brojne genrecije čitalaca, ali i bibliotekara koji su dali nemerljiv doprinos u gradnji hrama kulture. Njima je posvećena izlozba “Mi o nama”. Do sada se niko nije bavio onima koji su svoj rad utkali u decenije i decenije stvaranja, a u Zavičajnom odeljenju se čuva tek poneka fotografija ili zapis. Direktorka Biblioteke Jelena Podgorac Jovanović je sa još sedam kolega pripremila je izložbu povodom jubileja.
Perkusionisti po prvi put u Šapcu
Ansambl Udaraljki Akademije Umetnosti iz Novog Sada po prvi put dolazi u Šabac gde će 14.10.2022. sa početkom u 20 časova u sali Kulturnog centra održati koncert u okviru svoje ovogodišnje turneje. Divlji ritmovi bubnjeva, plemenite boje marimbe i vibrafona, mistični sklop dva najstarija muzička instrumenta, ljudskog glasa i udaraljki, su samo neke od stvari koje vas očekuju na koncertu. U okviru ovogodišnje turneje pored Šapca, koncerte će održati i u Subotici, Somboru, Novom Sadu, Sremskoj Mitrovici, Vršcu i Zrenjaninu. Koncertna turneja biće organizovana pod potkroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja.
Biblioteka šabačka obeležava 175 godina postojanja
Do kraja oktobra Šapčani mogu pogledati izložbu „Mi o nama“, povodom obeležavanja 175 godina Biblioteke šabačke. Autori postavke su Jelena Podgorac Jovanović, Vesna Timotić, Kristina Aleksić, Aleksandra Erdevički Tomić, Anita Vuković, Dušan Jovanović, Nebojša Cvejić i Biljana Bogojević. Svi zainteresovani sugrađani će postavku moći da pogledaju tokom meseca oktobra. U okviru samog programa će biti dodeljene nagrade najboljim čitaocima u protekloj godini. Autori su želeli da istaknu da je uloga bibliotekara podjednako važna kao i građevine, knjige, čitaoci. Vremenska distanca kao jedan od najvažnijih kriterijuma za objektivno sagledavanje svakog događaja je, u slučaju bibliotekara, bila prevelika. O njima se u Zavičajnom odeljenju čuva tek poneka fotografija, šturi zapis ili nepotpuna informacija. Do ovog trenutka, niko se nije bavio onima koji su svojim radom utkani u 175 godina Biblioteke.