Ženski razgovori u Šapcu 10. juna

Predstava ,,Ženski razgovori” u Šabačkom pozorištu biće izvedena u petak 10. juna. Igraju: Svetlana Ceca Bojković, Vesna Čipčić, Milan Caci Mihailović.
Predstava je nastala po tekstovima Duška Radovića i važi za jednu od onih koja nikoga na ostavlja ravnodušnim i koja će vas nasmejati do suza.
U pitanju je urnebesna komedija koja redovno puni dvorane i uspešno zabavlja publiku. Uz antologijske rečenice Duška Radovića, muške razgovore, ženske razgovore, šarmantan i zabavan igrokaz troje naših vrhunskih glumaca dovodi do toga da publika uvek nasmejana napusti salu.

Sredu rezervišite za Nešu Bridžisa

Stand up komičar Neša Bridžis nastupiće u bašti Kulturnog centra u Šapcu, u sredu 25. maja. Potražite ulaznice u galeriji i knjižari Kulturnog centra po ceni od 700 dinara. Neša Bridžis je majstor imitacija i odličan improvizator. U dosadašnjoj karijeri održao je oko 1.500 profesionalnih nastupa. Sa svojim predstavama je obišao celu Srbiju, a nastupao je i u inostranstvu.

Od Kupinova, preko Praga do Šapca

Muzejska savetnica Tatjana Marković je u Narodnom muzeju Šabac održala predavanje o slikaru Stevanu Čaliću, koji je najplodnosnije godine života proveo u Šapcu. Prikazan je i  deo filma “Prag i srpski slikari.

– Zahvalna sam svima koji su odvojili vreme da provedu uz priču o Stevanu Čaliću na putu od Kupinova preko Praga do Šapca. Posebnost večeri ogledala se na svima nama i zato veliki naklon. Pj prvi put su posetioci čuli do sada nepoznate detalje o slikaru – rekla je u svom obraćanju Tatjana Marković.

Stari most, simbol Šapca

Dopremanje gvozdene konstrukcije iz Nemačke za podizanje drumsko – železničkog mosta počelo je avgusta 1922. godine. Gradnja je zbog nedostatka finansija počela krajem novembra 1923. Zbog neredovnog odobravanja i priticanja finansijskih sredstava od strane države gradnja se otegla, pa je most završen i pušten za drumski saobraćaj 15. jula 1932. Izgradnjom železničkog kraka Šabac — Klenak preko mosta do železničke stanice Šabac, 31. maja 1934. godine omogućen je železnički saobraćaj preko mosta, kada je most i osveštan. Početkom juna iste godine preko mosta prelazi prvi šetni voz, a odmah nakon njega i dvorski voz koji dovozi u Šabac kralj Jugoslavije Aleksandara I Karađorđevića koji je otvorio redovni saobraćaj na pruzi Šabac — Ruma.

Izložba “Mesta koja volimo” u Kulturnom centru

Irena Kuzmanović se u Šapcu, u galeriji Kulturnog centra predstavlja izložbom „Mesta koja volimo“. Otvaranje postavke je petak 20. maja 2022. godine u 19 časova. Irena je diplomirala na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu na odseku Primenjeno slikarstvo 2012. godine. Na istom fakultetu magistrirala je 2015. Postavka u Prodajnoj galeriji ,,Beograd” je njena treća samostalna izložba. Autorka se u svom radu bavi fenomenima sećanja, identiteta i protoka vremena.

Ples za Ginisa

Šabački maturanti sutra će igrati Kadril, tradicionalan ples maturanata. Prethodno će učenici završnih razreda srednjih škola defilovati Masarikovom i Karađorđevom ulicom. Proteklih dana, maturski ples su momci i devojka vežbali sa instruktorkom Anom Todorović. Grad Šabac je obezbedio opremu za maturante, ali i pružio potrebnu logistiku. Desetom paradom, Šabac se pridružuje vršnjacima iz Srbije u obaranju Ginisovog rekorda u masovnom plesu.

Garderober na repertoaru Šabačkog pozorišta

Predstavu  “Garderober” britanskog pisca Ronalda Harvuda, koja se nalazi narepertoaru Šabačkog pozorita režirao je Miško Milojević . Radnja komada, odvija se tokom januarske noći 1942. godine u jednom engleskom provincijskom pozorištu gde se, pod pretnjom stalnih nemačkih vazdušnih napada, šekspirijanska trupa, pod vođstvom ostarelog glumca – upravnika Sera, sprema da odigra 227. predstavu „Kralja Lira“ Vilijama Šekspira.

Foto: Printscreen/sabackopozoriste.rs

Izložba fotografske sekcije

Fotografsku sekciju u Školi primenjenih umetnosti već deceniju vodi profesor Mihajlo Simović. Učenici uz njegovo mentorstvo učestvuju na konkursima, a najboljima se pruža prilika da izlažu i u galeriji SKC u Beogradu. Trenutno su u holu škole postavljeni radovi bivših i sadašnjih učenika, veštih sa foto aparatom. Pored kolornih fotografija na panoima dominiraju i radovi u crno beloj tehnici.