Kategorija: KULTURA

Dve nagrade za predstavu Trpele

Odlukom stručnog žirija 58. Festivala profesionalnih pozorišta Srbije “Joakim Vujić” i žirija okruglog stola kritike festivala, predstava Trpele, Kraljevačkog i Šabačkog pozorišta dobila je  nagradu za ansambl predstave i  nagradu okruglog stola.

Foto: Prinscreen/Šabačko pozorište

Psihološki triler „Pseudonim“ Aleksandre Endruz je u prodaji

Zapanjujuća priča o dvostrukom identitetu, pohlepi i obmanama
Koliko daleko biste otišli zarad života koji ste oduvek želeli? Da li ste spremni da preispitate dvosmislenu prirodu identiteta i moćnu, izuzetno opasnu snagu ambicije? Vulkan izdavaštvo vam predstavlja uzbudljiv psihološki triler Pseudonim Aleksandre Endruz o našoj ličnosti koju predstavljamo svetu i potrebi da budemo prihvaćeni i da nam se dive. Pronicljivi čitaoci misterija sigurno će u zbrci obmane i dvostrukog ukrštanja predvideti jedno ili dva iznenađenja, ali nikako sva. Ko je Mod Dikson? Samo dve osobe na svetu to znaju. Jedna je spisateljica koja se krije iza ovog pseudonima, druga je Greta Frost, njen agent. Čim je objavljen, roman Mod Dikson postao je izdavački fenomen, a njeno je ime sada svima na usnama. Spekulacije o njenom identitetu nadmašuju samo iščekivanje njene sledeće knjige. Ubrzo će, međutim, još neko saznati njen pravi identitet. Mod je potreban pomoćnik i tako se, nakon pažljivog odabira, mlada Florens pojavljuje u njenoj izolovanoj seoskoj kući. Florens gori od želje da i sama postane pisac i ne može da veruje da joj se ukazala prilika da radi za
„Mod Dikson“. Dok prati Mod na putovanju u Maroko, usred živopisnih ulica Marakeša i vetrovitih plaža na obali, crvenih zalazaka sunca i dugih večernjih razgovora uz viski, Florensin život konačno postaje dovoljno zanimljiv da je inspiriše za pisanje sopstvenog romana.
 Ali jednog jutra budi se u bolnici, bez sećanja, i javlja joj se opasna misao. Šta ako je sada nanju red da postane Mod Dikson i uzme ono o čemu je oduvek sanjala: slavu, bogatstvo ipriliku da piše? Tamo gde postoji razočaranje, postoji i prilika. Ona veruje da joj univerzumkonačno pruža veliku šansu. Jer sve što je ikada želela bio je drugačiji život. Opčinjenasopstvenom ambicijom, Florens je suočena sa izborom. Prevrtljiva i amoralna, naša antiheroina spremna je za krađu, ali ne zna da tajnama Mod Dikson tu nije kraj. Od njujorških planina Ketskil do kaleidoskopskih i zagonetnih ulica Maroka, ovaj uzbudljivi
roman o identitetu prati život dve žene koje odbijaju da se pomire sa realnom budućnošću. U borbi za nagradu i život kakav osećaju da zaslužuju, gube moralni kompas, dok iz ambicije koja mnogo više liči na očaj nastoje da promene sebe. One menjaju uloge sve dok se narativ ne pretvori u borbu u kavezu iz koje će samo jedna izaći kao pobednica. „Elena Ferante je pokrenula ideju za Mod Dikson. Fascinirala me je globalna opsesija njenim identitetom, koja je dostigla maha nakon objavljivanja njenih napuljskih romana. Ali Modina
ličnost, arogantna i nemilosrdna, moja je kreacija. Ona je ekstremnija verzija ambiciozne žene čije se samopouzdanje zgrušava u nešto mnogo mračnije. Niko ne bi trebalo da se ugleda na nju, ali ona nas podseća na to koliko oslobađajuće može biti kada prestanemo da brinemo o tome šta drugi ljudi misle o nama.“ – Aleksandra Endruz Triler Pseudonim, koji su New York Times, NPR, New York Post, Entertainment Weekly i CrimeReads proglasili knjigom godine, potražite na sajtu vulkani.rs ili u omiljenoj knjižari Vulkan.

Edukacija mladih

Kancelarija za mlade grada Šapca sa organizacijom Panacea Solution, uz finansijsku podršku Ministarstva za brigu o porodici i demografiju, realizuju projekat pod nazivom “Podrška vaninstitucionalnim mehanizmima za podršku porodici„. Cilj projekta je prevencija vršnjačkog nasilja među mladima. Kroz edukaciju, u oblasti različitih oblika nasilja među mladima kao i mehanizmima za njihovu prevenciju biće pružena podrška mladima da prepoznaju i adekvatno reaguju na oblike negativnog ponašanja. Edukacija se realizuje u Tehničkoj školi u Šapcu.

Noć muzeja u Šapcu na pet lokacija

Noć muzeja u Šapcu realizovaće se u subotu 14. maja od 17 do 22 sata na pet lokacija, najavljeno je na konferencija za medije povodom održavanja manufestacije.

Narodni muzej vas poziva na izložbu Stevan Čalić i savremenici, a građani mogu pogledati stalnu postavku Šabački vremeplov, baština za budućnost.

Muzej šabačkih Jevreja od 20 časova priređuje koncret, jevrejske muzike, Nikole Albahari Salaćanin.

Biblioteka šabačka se manifestaciji priključuje izložbom “Pavić od Š do A”.

Kulturni centar pored izložbe ikona, organizuje i izvođenje predstave sa školom glume “Šarena šargarepica”

Škola primenjenih umetnosti u holu škole će izložiti fotografije, kojom će se obeležiti jubilej, decenija rada fotografske sekcije.

Pavić od A do Š

Biblioteka šabačka, u saradnji sa Bibliotekom grada Beograda, svečano će biti otvorena dvojezična multimedijalna izložba „Pavić: od Š do A“,
posvećena životu i stvaralaštvu književnika Milorada Pavića. Nastala je pre tri godine povodom obeležavanja 90 godina od rođenja, 10 godina od smrti Milorada Pavića i 35 od objavljivanja „Hazarskog rečnika“. Autori postavke su Isidora Injac, Vladislava Ivković Marković i Marjan Marinković, bibliotekari iz Biblioteke grada Beograda. Izložbu će otvoriti Jelena Podgorac Jovanović, direktorka Biblioteke šabačke, Jasmina Ninkov, direktorka Biblioteke grada Beograda i autori. Zainteresovani sugrađani će postavku moći da pogledaju do 27. maja 2022. godine. Postavka je postala svojevrsni rečnik o Paviću sastavljen od pojmova-odrednica i slika koje treba da ga predstave i objasne. Čini je 30 slova koja nisu raspoređena ni azbučnim ni abecednim redosledom i predstavljaju refleksiju romana „Hazarski rečnik“, uveličane tarot-karte, koje je za Pavićev roman „Poslednja ljubav u Carigradu“ uradio njegov sin, i video-prezentacija dela i rukopisa, između ostalih i prvog primerka „Hazarskog rečnika“.

Zabava, sukobi i svađe dve porodice

Tijana Vasić režirala je predstavu Violina, daire i pegla, koja će u četvrtak 12. maja biti premijerno izvedena u Šabačkom pozorištu. Lica u predstavi koja se dešava drugog dana svadbe u malom ruskom gradu, tumače Aleksandra Ristić (Ljudmila, Natašina majka), Aneta Tomašević (Nina, Lenjina majka), Kristina Pajkić (Nataša), Miloš Vojnović (Lenja) i Dragana Radivojević (konobarica Olga).

Foto: Printscreen/Šabačko pozorište

Izložene 34 ikone

Na ovogidišnji konkurs za 26. izložbu ikona na adresu Kulturnog centra,  stiglo ja 74 rada od 65 autora. Tročlani žiri  pregledao je sve prispele radove i za izlaganje odabrado 34 ikone od 31 autora. Nagrada za najbolju ikonu jednoglasno je dodeljena Mari Ognjenović, ikonopiscu iz Beograda za ikonu pod nazivom Sveti Praotac Avram.

– Ono što je izdvaja od svih ostalih jeste njen ikonopis koji se odlikuje stilskom izražajnošžu i tehničkom virtuoznošću. Koliko god da je zagledana u prošlost, ne prepušta se pukom kopiranju uzora, bez traga, beži od konzervatizma. Njena ikona nam donosi čist sklad i harmoniju umetnikovog unutrašnjeg bića , kao i sklad duhovnog i visoko umetničkog dometa, napisla je u katalogu izložbe, istorička umetnosti Sonja Petrović Jagić.

Nova komedija u Šabačkom pozorištu

Komedija Nikolaja Koljade „Violina, daire i pegla“ dešava se drugog dana svadbe u malom ruskom gradu. Dve porodice koje su naizgled potpuno drugačije, jedna je proleterska, druga građanska, spajaju se brakom sklopljenim između Leonida i Nataše. Iako smešten u današnje vreme, „Violina, daire i pegla“ ima vanvremenske crte klasika, večiti sukob između prija, odnos snaje i svekrve, svađe oko novca, različito viđenje pojma zabave.
Predstava „Violina, daire i pegla“ u režiji Tijane Vasić, biće premijerno izvedena u četvtrtak 12. maja u 20 časova.

Nakučani neguju kulturu sećanja

Crkvena opština Nakučani organizator je Likovne kolonije, koja okuplja slikare iz Srbije, Makedonije, Bosne i Hercegovine i Bugarske. Na slikama koje su nastale na prethodnim sazivima dominira ahitektura hrama, što se odlikuju različitim stilovima, a svaki rad nosi jedinstvenost i likovnu poetiku blisku autoru. Kolonija je pre više od deceniju osnovana u znak sećanja na prvu pozorišnu predstave izvedenu u Srbiji, „Žertva Avramova“, za koju postoje pisani tragovi da je igrana 1833. godine.