Kategorija: KULTURA

Stari most, simbol Šapca

Dopremanje gvozdene konstrukcije iz Nemačke za podizanje drumsko – železničkog mosta počelo je avgusta 1922. godine. Gradnja je zbog nedostatka finansija počela krajem novembra 1923. Zbog neredovnog odobravanja i priticanja finansijskih sredstava od strane države gradnja se otegla, pa je most završen i pušten za drumski saobraćaj 15. jula 1932. Izgradnjom železničkog kraka Šabac — Klenak preko mosta do železničke stanice Šabac, 31. maja 1934. godine omogućen je železnički saobraćaj preko mosta, kada je most i osveštan. Početkom juna iste godine preko mosta prelazi prvi šetni voz, a odmah nakon njega i dvorski voz koji dovozi u Šabac kralj Jugoslavije Aleksandara I Karađorđevića koji je otvorio redovni saobraćaj na pruzi Šabac — Ruma.

Izložba “Mesta koja volimo” u Kulturnom centru

Irena Kuzmanović se u Šapcu, u galeriji Kulturnog centra predstavlja izložbom „Mesta koja volimo“. Otvaranje postavke je petak 20. maja 2022. godine u 19 časova. Irena je diplomirala na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu na odseku Primenjeno slikarstvo 2012. godine. Na istom fakultetu magistrirala je 2015. Postavka u Prodajnoj galeriji ,,Beograd” je njena treća samostalna izložba. Autorka se u svom radu bavi fenomenima sećanja, identiteta i protoka vremena.

Ples za Ginisa

Šabački maturanti sutra će igrati Kadril, tradicionalan ples maturanata. Prethodno će učenici završnih razreda srednjih škola defilovati Masarikovom i Karađorđevom ulicom. Proteklih dana, maturski ples su momci i devojka vežbali sa instruktorkom Anom Todorović. Grad Šabac je obezbedio opremu za maturante, ali i pružio potrebnu logistiku. Desetom paradom, Šabac se pridružuje vršnjacima iz Srbije u obaranju Ginisovog rekorda u masovnom plesu.

Garderober na repertoaru Šabačkog pozorišta

Predstavu  “Garderober” britanskog pisca Ronalda Harvuda, koja se nalazi narepertoaru Šabačkog pozorita režirao je Miško Milojević . Radnja komada, odvija se tokom januarske noći 1942. godine u jednom engleskom provincijskom pozorištu gde se, pod pretnjom stalnih nemačkih vazdušnih napada, šekspirijanska trupa, pod vođstvom ostarelog glumca – upravnika Sera, sprema da odigra 227. predstavu „Kralja Lira“ Vilijama Šekspira.

Foto: Printscreen/sabackopozoriste.rs

Izložba fotografske sekcije

Fotografsku sekciju u Školi primenjenih umetnosti već deceniju vodi profesor Mihajlo Simović. Učenici uz njegovo mentorstvo učestvuju na konkursima, a najboljima se pruža prilika da izlažu i u galeriji SKC u Beogradu. Trenutno su u holu škole postavljeni radovi bivših i sadašnjih učenika, veštih sa foto aparatom. Pored kolornih fotografija na panoima dominiraju i radovi u crno beloj tehnici.

Dve nagrade za predstavu Trpele

Odlukom stručnog žirija 58. Festivala profesionalnih pozorišta Srbije “Joakim Vujić” i žirija okruglog stola kritike festivala, predstava Trpele, Kraljevačkog i Šabačkog pozorišta dobila je  nagradu za ansambl predstave i  nagradu okruglog stola.

Foto: Prinscreen/Šabačko pozorište

Psihološki triler „Pseudonim“ Aleksandre Endruz je u prodaji

Zapanjujuća priča o dvostrukom identitetu, pohlepi i obmanama
Koliko daleko biste otišli zarad života koji ste oduvek želeli? Da li ste spremni da preispitate dvosmislenu prirodu identiteta i moćnu, izuzetno opasnu snagu ambicije? Vulkan izdavaštvo vam predstavlja uzbudljiv psihološki triler Pseudonim Aleksandre Endruz o našoj ličnosti koju predstavljamo svetu i potrebi da budemo prihvaćeni i da nam se dive. Pronicljivi čitaoci misterija sigurno će u zbrci obmane i dvostrukog ukrštanja predvideti jedno ili dva iznenađenja, ali nikako sva. Ko je Mod Dikson? Samo dve osobe na svetu to znaju. Jedna je spisateljica koja se krije iza ovog pseudonima, druga je Greta Frost, njen agent. Čim je objavljen, roman Mod Dikson postao je izdavački fenomen, a njeno je ime sada svima na usnama. Spekulacije o njenom identitetu nadmašuju samo iščekivanje njene sledeće knjige. Ubrzo će, međutim, još neko saznati njen pravi identitet. Mod je potreban pomoćnik i tako se, nakon pažljivog odabira, mlada Florens pojavljuje u njenoj izolovanoj seoskoj kući. Florens gori od želje da i sama postane pisac i ne može da veruje da joj se ukazala prilika da radi za
„Mod Dikson“. Dok prati Mod na putovanju u Maroko, usred živopisnih ulica Marakeša i vetrovitih plaža na obali, crvenih zalazaka sunca i dugih večernjih razgovora uz viski, Florensin život konačno postaje dovoljno zanimljiv da je inspiriše za pisanje sopstvenog romana.
 Ali jednog jutra budi se u bolnici, bez sećanja, i javlja joj se opasna misao. Šta ako je sada nanju red da postane Mod Dikson i uzme ono o čemu je oduvek sanjala: slavu, bogatstvo ipriliku da piše? Tamo gde postoji razočaranje, postoji i prilika. Ona veruje da joj univerzumkonačno pruža veliku šansu. Jer sve što je ikada želela bio je drugačiji život. Opčinjenasopstvenom ambicijom, Florens je suočena sa izborom. Prevrtljiva i amoralna, naša antiheroina spremna je za krađu, ali ne zna da tajnama Mod Dikson tu nije kraj. Od njujorških planina Ketskil do kaleidoskopskih i zagonetnih ulica Maroka, ovaj uzbudljivi
roman o identitetu prati život dve žene koje odbijaju da se pomire sa realnom budućnošću. U borbi za nagradu i život kakav osećaju da zaslužuju, gube moralni kompas, dok iz ambicije koja mnogo više liči na očaj nastoje da promene sebe. One menjaju uloge sve dok se narativ ne pretvori u borbu u kavezu iz koje će samo jedna izaći kao pobednica. „Elena Ferante je pokrenula ideju za Mod Dikson. Fascinirala me je globalna opsesija njenim identitetom, koja je dostigla maha nakon objavljivanja njenih napuljskih romana. Ali Modina
ličnost, arogantna i nemilosrdna, moja je kreacija. Ona je ekstremnija verzija ambiciozne žene čije se samopouzdanje zgrušava u nešto mnogo mračnije. Niko ne bi trebalo da se ugleda na nju, ali ona nas podseća na to koliko oslobađajuće može biti kada prestanemo da brinemo o tome šta drugi ljudi misle o nama.“ – Aleksandra Endruz Triler Pseudonim, koji su New York Times, NPR, New York Post, Entertainment Weekly i CrimeReads proglasili knjigom godine, potražite na sajtu vulkani.rs ili u omiljenoj knjižari Vulkan.

Edukacija mladih

Kancelarija za mlade grada Šapca sa organizacijom Panacea Solution, uz finansijsku podršku Ministarstva za brigu o porodici i demografiju, realizuju projekat pod nazivom “Podrška vaninstitucionalnim mehanizmima za podršku porodici„. Cilj projekta je prevencija vršnjačkog nasilja među mladima. Kroz edukaciju, u oblasti različitih oblika nasilja među mladima kao i mehanizmima za njihovu prevenciju biće pružena podrška mladima da prepoznaju i adekvatno reaguju na oblike negativnog ponašanja. Edukacija se realizuje u Tehničkoj školi u Šapcu.

Noć muzeja u Šapcu na pet lokacija

Noć muzeja u Šapcu realizovaće se u subotu 14. maja od 17 do 22 sata na pet lokacija, najavljeno je na konferencija za medije povodom održavanja manufestacije.

Narodni muzej vas poziva na izložbu Stevan Čalić i savremenici, a građani mogu pogledati stalnu postavku Šabački vremeplov, baština za budućnost.

Muzej šabačkih Jevreja od 20 časova priređuje koncret, jevrejske muzike, Nikole Albahari Salaćanin.

Biblioteka šabačka se manifestaciji priključuje izložbom “Pavić od Š do A”.

Kulturni centar pored izložbe ikona, organizuje i izvođenje predstave sa školom glume “Šarena šargarepica”

Škola primenjenih umetnosti u holu škole će izložiti fotografije, kojom će se obeležiti jubilej, decenija rada fotografske sekcije.