Kategorija: KULTURA

Crkvena opština Nakučani organizator je Likovne kolonije, koja okuplja slikare iz Srbije, Makedonije, Bosne i Hercegovine i Bugarske. Na slikama koje su nastale na prethodnim sazivima dominira ahitektura hrama, što se odlikuju različitim stilovima, a svaki rad nosi jedinstvenost i likovnu poetiku blisku autoru. Kolonija je pre više od deceniju osnovana u znak sećanja na prvu pozorišnu predstave izvedenu u Srbiji, „Žertva Avramova“, za koju postoje pisani tragovi da je igrana 1833. godine.

Narodni muzej Šabac je osnovan 1934. godine. Dom Narodnog muzeja Šabac je zgrada nekadašnje Polugimnazije. Kada je osnovan Gradski muzej 1954. godine, dodeljeno mu je prizemlje da u njemu započne svoj rad, a od 1961. Muzej raspolaže čitavim objektom i stara se o njemu. Godine 1979. zgrada je proglašena za zaštićeni spomenik kulture od velikog značaja.

Kulturni centar Šabac raspisao je književni konkurs za najbolju neobjavljenu savremenu pripovetku, kojoj će biti dodeljena nagrada „Laza K. Lazarević“.
Nagradu čine plaketa i novčani iznos od petstotina evra u dinarskoj protivvrednosti.
Pripovetke moraju biti otkucane u tri primerka, najviše do deset strana, potpisane šifrom, a u posebnom kovertu razrešenje šifre. Na konkurs se mogu javiti samo autori koji su do sada objavljivali, u književnim časopisima ili zbirkama, blogovima ili kolumnama, elektronskim ili klasičnim izdanjima. Rukopise koji se ne vraćaju slati na adresu: Kulturni centar, Gospodar Jevremova 12, 15000 Šabac, sa naznakom za književni konkurs. Konkurs je otvoren do 1. juna 2022. godine.

Narodni vez je jedna od najstarijih i najpopularnijih tradicionalnih tehnika kao način ukrašavanja podloge, koji od zaborava čuvaju sertifikovane vezilje iz Šapca. Motivi dobijeni vezom predstavljaju vrlo vazan ukras na odeći i tekstilnom pokućstvu u tradicionalnoj kulturi Srbije.
Kako istuču sertifokovane šabačke vezilje, zlatovez je vez sa zlatnom ili srebrnom ukrasnom niti takozvanom srmom na tekstilu. Uglavnom se koristi za ukrašavanje narodne, liturgijske, istorijske ili vladarske odeće.

Rezidencijalni program, koji je pokrenuo Kulturni centra Šabac je koncept pokrenut sa idejom da se pojedini događaji, menjaju savremenim modelom, koji prati umetničke tokove i tendencije 21. veka. Zamišljen je kao program za vizuelne umetnike, gde slikar ili vajar boravi u Šapcu onoliko dugo koliko zahteva produkcija rada. Nakon izložbe u galeriji Kulturnog centra, koju su Šapčani mogli da pogledaju do kraj aprila, Nikola Kolja Božović će ove godine biti gost Rezidencijalnog programa, a produkcija njegove skulpture namenjene javnom prostoru grada, realizovaće se u narednim mesecima. Projekat je podržan od strane Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.

Aneks Biblioteke šabačke sa više od hiljadu kvadratnih metara korisnog prostora otvoren je 2015. godine. Na drugom spratu nalazi se svečana salu koja nosi ime velikana srpske književnosti Stanislava Vinavera. Prostor je pored savremene tehnike, neophodne za održavanje programa oplemenjen instalacijama, koje su dale pečat, lepo uređenom ambijentu. Jedna od njih je i “Komunikacija”, koja predstavlja knjige, u tvrdom povezu, sa manjim ili većim brojem strana. Autor ovog rada je Zvonko Petrović, a kako je navedeno na informativnoj tabli, eksponat je otkup Ministarstva kulture iz 2015. godine.

Modna revija AlterEgo, bivše učenice Škole primenjih umetnosti Ivane Krulj, sada studentkinje modnog dizajna održana je u šabakoj Pešačkoj zoni.  Predstavljeni su  kostimi,  maturski radovi nekadašnjih učenica škole, sa obrazovnog profila stilski krojač uz mentorstvo nastavnika Milice Lazić.

Foto: Printscreen/ fb ŠPU

Glumac Irfan Mensur boravio je sedam dana u Šapcu, na festivalu “Pozorišno proleće”, gde sa Zijahom Sokolivećem i Slađanom Kilibardom učestvovao u ocenjivanju predstava. U razgovoru za naš portal je istakao da se posle niza uspešnih uloga u pozorištu i na filmu, okušao i u rediteljskom pozivu. Izveo je nekoliko klasa studenata, a trenutno radi kao predavač na Fakultetu savremenih umetnosti. Hvali svoje đake, na koje se trudi da prenese bogato iskustvo. Tokom dugogodišnje karijere osvojio brojne nagrade, a Irfan za sebe kaže da nije legenda, nego da traje već 45 godina. Ne voli da se naziva umetnikom, već kulturnim radnikom, jer je za njega umetnost jedna viša kategorija. Smatra da nije pogresio, što se opredelio za glumački poziv.

Početak pozorišnog života u Prnjavoru vezuje se za 1922. godinu kada je tadašnji učitelj za potrebe prikupljanja sredstava za izgradnju Spomen kostrnice organizovao program uz učešće pevačke i folklorne grupa, a izveden je i skeč. Pedesetak godina kasnije nastaje dramska sekcija, a 1982. godine rađa se Amtersko pozorište, koje i danas uspešno radi. Tokom četiri decenije postoja, pozorište je izvelo celiki broj predstava od Koštane i Putujućeg pozorišta Rikoti do komada Veliki brat te posmatra, Sveti Georgije ubiva aždahu, Komandant Sajlera i Bratskog vojevanja.

Šabac je sredinom 19. veka dobio prvu projektovanu bolničku zgradu u Srbiji. Još 1826. godine Jevrem Obrenović podiže u Šapcu, na žalost danas nesačuvanu, prvu bolnicu u Srbiji pre zvaničnog odobrenja za građenje Hatišerifom iz 1832. Sadašnja zgrada je izgrađena 1865. godine kao prva Okružna bolnica kneževine Srbije. Zgrada stare bolnice je projektovana u duhu romantizma. Danas je u ovom prostoru smešten Međuopštinski Istorijski arhiv, a nalazi se na spisku spomenika kulture u Mačvanskom okrugu i predstavlja nepokretno kulturno dobro.