Kategorija: Najnovije

Izložba akvarela u Galeriji Kulturnog centra biće otvorena u petak 21. oktobra od 19 časova.  U toku je postavljanje radova, odabranih od strane tročlanog žirija. Na konkurs je prispelo 99 akvarela od 87 autora. Najbolje akavarele ocenjivali su Dušan Đukarić, akademski slikar i akvarelista iz Beograda, Filip Kovačević i Sonja Petrović Jagić, istoričari umetnosti iz Šapca.

Večeras će biti dodeljene nagrade 65. Oktobarskog salona.  Jelena Minić Mrđen biće nagrađen u kategoriji slikarstvo za delo Uspomene koje objedinjuje na formatu zidne slike svu rasutu i dragocenu memorijsku vrstu privrženosti i preispitivanja sveta malih predmeta. Pavle Radović nagrađen je u kategoriji skulptura za delo Skulptura u kojem se očitava princip objedinjavanja i zapleta u vajarskoj formi. David Mlađović je nagrađen u kategorija rad na papiru za grafiku Bez naziva na kojoj se očitava struktura osetljivog odnosa ka nasleđu grafičkog izraza u sitoštampi. Petar Mošić dobitnik je priznanja Igor Belohlavek za sliku Poljubac u kojoj se očitava izražajni svet atraktivne senzualne slikarske figuracije ljudskih iskušenja sve prisutniji na njegovim, ali i grupnim izložbama, kako u Srbiji, tako i u inostranstvu.

Daleko od gradske gužve, pored jezera i etno kompleksa u Slepčeviću, narednog vikenda se održavaju Dani kulture. Kancelarija za mlade i grad Šabac podržali su  udruženje „Moja Mila“ na konkursu za realizaciju projekata od javnog interesa za mlade. Na programu su brojni sadržaji: umetnici će pokazati svoju kreativnost na likovnoj koloniji,  pisaće se i čitati aforizmi,  nadareni recitatori će govoriti stihove napisane srcem, talentovani muzičari će imati svoj takmičarski deo, a svi zajedno će stvarati u prirodi, u bajkovitom ambijentu.

U Šapcu je prvi džez orkestar osnovan još 1933. godine. Šest decenija kasnije nastaje prvi festival bluza i džeza. Manifestacija koja od 2001. godine ima internacionalni karakter, opstaje zahvaljujući entuzijazmu i prijateljima, ali pre svega publici koja ga poštuje i voli. Ove godine festval će trajati tri dana od 27. do 29. oktobra, a na sceni Šabačkog pozorišta nastupiće najbolji džez i bluz sastavi.

Oktobarski salon prvi put je održan u Šapcu 1954. godine. Od tada do danas, kroz ovu izložbu ostarilo se na stotinu autora, najpre iz grada, a potom i čitave Srbije. Na ovogodišnji konkurs prispelo je 198 radova od 147 autora, a za izložbu je opredeljeno 89 ostvarenja od 76 umetnika. I ove godine biće dodeljene nagrade najuspešnijim autorima. Žiri je radio u sastavu Vladislav Šćepanović, Goran Čpajak i Nikola Šuica.

Herbiko slavi 10 – ti rođendan i tokom oktobra organizuje karavan, obilazaći gradove širom Srbije. Prolaznici će na centralnim trgovima imati priliku da se druže, uče i zabave, a oni najmlađi imaće priliku da se druže sa Herbiko maskotom i zajedno seku rođendansku tortu. U ponedeljak, 17. oktobra karavan stiže u Šabac.

Predstava za decu “Vremeplov” čija je premijera večeras u 18 časova  je poziv deci da, bar na trenutak, ostave svoje mobilne telefone i da po starim fiokama, podrumima ili tavanima potraže zaboravljene uspomene svojih majki, očeva, baka i deka. Tamo će sigurno pronaći neki predmet, fotografiju, možda dnevnik ili neko pismo koje će ih podstaći da se svojim „Vremeplovom” (u svojoj mašti) na neko vreme presele u stara vremena. Kada taj vremeplov proradi (kada mašta procveta) moći će da borave u Egiptu, Staroj Grčkoj, na francuskom dvoru…, ali i da putuju po znanim i neznanim krajevima i drugim planetama. “Vremeplov” nas poziva da maštamo i zamišljamo. Takve doživljaje, uzbuđenja, lepote, daljine, brzine,  ne može nam priuštiti nijedan telefon, nijedan računar.

Foto: Printscreen/fb Šabačko pozorište

Ovogodišnji pesnički maraton u organizaciji Kulturnog centra trajao je četiri dana. Počeo je čitanjem poezije Branka Ilića Vanjke, nastavljen promocijom Natase Radosavljević Nare, performansom pesnika Aleksandra Saše Srnića, a poslednje veče je rezervisano za zavičajne pisce. Gošća maratona Nataša Radosavljević Nara, promovisla je knjigu “Tihovanje, tihuvanje”. Njena dela najviše u kratkoj formi obrađuju temu ljubavi.  Knjiga Tihovanje, tihuvanje prevedena je na makedonski jezik i uz pesme o ljubavi, donosi i rodoljubive i duhovne stihove.

Šapčanka, slikarka, profesorka, lauerat najvećih likovnih nagrada, umetnica sa neverovatno bogatom biografijom Marija Dragojlović, prvi put se samostalno predstavlja u svom rodnom gradu. Delujući od sedamdesetih godina prošlog veka Marija je svojim slikarstvom na specifičan način obeležila razvoj i domet kako jugoslovеnske , tako i srpske umetnosti . Raspeto između zemlje i neba, mita i stvarnosti, zagledano u budućnost, a oslonjeno na prošlost, slikarstvo Marijino stalno je u dosluhu sa njenom ličnošću, sa različitim ciklusima po kojima je prepoznatljiva, ona je lagano godinama razvijala svoju zamisao, gradila svoju sliku, svoj rukopis. I tako nastaju dela koja odlikuje slikarska osobenost. Izložba “Iz porodičnog albuma Marije Dragojlović“ je samo segment njenog bogatog likovnog opusa, a odabrana je zbog duboke povezanosti sa porodicom i svojim rodnim gradom.