Kategorija: Najnovije

Učenici i kolektiv Nikolajeve škole su poznati po humanosti. Organizatori su brojnih akcija, a ove godine su kulturno – umetičkim programom u Kulturnom centru prikupljali sredstva za devojčicu,  kojoj će novac značiti za dalje lečenje.

– Na predlog Centra za socijalni rad smo odlučili da novac doniramo porodici deteta, koje nastavlja lečenje, kaže Nenad Jović, direktor Osnovne škole Nikolaj Velimirović.

Pred publikom su nastupili članovi dramske sekcije, školski hor, instrumentalisti i recitatori. Inače, predstava Mali princ, koju su sinoć videli Šapčani imala je premijeru na Sajmu knjiga u Beogradu.

Bogat program organizatori najavljuju na manifestaciji “Vinaverov svet 2023”. Direktorka Fondacije “Stanislav Vinaver” Aleksandra Pavlović najavila je gostovanje velikog broja umetnika koji će se predstaviti šabačkoj publici u Narodnom muzeju, Biblioteci šabačkoj i Muzičkoj školi “Mihailo Vukdragović”

– Važno je da se prilikom organizovanja manifestacija koje obeležavaju značajne datume za život našeg grada ili se neguje kultura sećanja pojedinih ličnosti koje su ostavile bitan trag u umetničkom stvaralaštvu, uključe svi ili bar veći broj institucija kulture. Verujem da se iz programa vidi da smo ove godine uspeli u tome, te da je to doprinelo njegovoj sadržajnosti – navela je direktorka Fondacije “Stanislav Vinaver” Aleksandra Pavlović .

Zbirka priča “Trenutak kad je meni počeo rat” biće predstavljena u Kulturnom centru Šabac u četvrtak 16. novembra od 18 časova.  Zbirka sadrži 27 autorskih priča sa postjugoslovenskog prostora, od kojih je 15 naručeno od istaknutih autorki i autora, a 12 odabrano na anonimnom konkursu. Veliki broj priča govori iz vizure deteta i tinejdžera, transponujući svoje shvatanje ratnog stanja iz doba od pre trideset godina, sa istorijskim znanjem i iskustvom sadašnjice.

Bolest, vojska, policija, izbeglice i fiskulturne sale, ali i ljubav, plaža i kupanje, turniri u stonom tenisu i fudbalu, deo su ratnog iskustva o kojima možete čitati u ovoj zbirci. Urednici zbirke su Vladimir Arsenić i Ana Pejović, a vođa projekta je Slaven Rašković. Knjigu je dizajnirala Olivera Batajić Sretenović, a ilustracije su uradili studenti Fakulteta primenjenih umetnosti.

Šabac je posetila Tijana Stanivuk iz okoline Subotice, u čije je dvorište sleteo balon pušten na Čivijaškom karnevalu. Balon boje zlata sa porukom, pustila je među oblake Natalija Nedeljković iz Majura. Dan kasnije, posle leta od 150 kilometara u Gornjoj Rogatici, balon pronalazi Tijana. Kaže da je lepe priče čula o Šapcu, pa se danas u to i uverila. Posetila je ustanove kulture, šabačke ulice i ugostiteljske objekte.

Novu knjigu pesama “Vetrenjača” u prepunoj sali Kulturnog centra u Šapcu promovisala je Maja Josić. Knjiga je objavljena kao jedna od aktivosti projekta Udruženja za pomoć osobama sa autizmom, koji je od grada Šapca podržan preko Kancelarije za mlade. Ovo udruženje već tri godine uspešno sarađuje sa volonterima, mladim ljudima, ali i kroz edukativne radioniceni predavanja pomažu i roditeljima, napominje Mirjana Janjić, koordinatorka Kancelalarije za mlade.

Ko je Nataša Jankov i zašto živi po pravilu – Uzmi sve što ti život pruža ?, saznaćete ako pročitate novi roman “Nata iz inata” Snežane Ristić Roksandić. Autorka se predstavlja trećom knjigom, nakon velikog uspeha prethodnih naslova “Voljena i svoja” i “Istina je negde između”, koji su takođe objavljeni u izdanju niške Talije.

Snežana nam u kratkim crtama otkriva još neke delove romana:

– Nata je inteligentna i odana. U kontaktu sa drugima joj nedostaju smirenost i ljubaznost. U njenoj prirodi je da zaštiti sebe, ali i slabe i nemoćne. Posle niza nevolja, možda nauči da kontroliše emocije, među kojima je dominantan bes.

Katarina Isailović već sedam dana strpljivo potpisuju knjige na 66. Sajmu knjiga u Beogradu. Podjednako su tražene sva četiri naslova, koje je mlada Šapčanka napisala za šest godina.

– Nisam očekivala tako veliki upseh. Mislila sam da će se sve završiti sa jednom knjigom. Najnovija nosi naziv “Poslednja pesma o nama”, i možda je ovo oproštaj od pisanja.

Zašto? Ponestaje inspiracije ili?

– Zaljubila sam se, srećna sam. Samo kada sam bila tužna pisala sam.

Važiš za traženu autorku. Nemoj da razočaraš čitaoce.

– Volim da se upoznajem sa mojim čitateljkama, da vidim njihove rekcije. Tada shvatim koliko vredi sve ovo što sam do sada radila i koliko sam uspešna. Na Sajmu sam potpisala na stotine autograma i posveta.

Koliko se tvoje knjige razlikuju jedna od druge?

– Smatram da je svaka knjiga moje odrastanje. Prva je izašla na moj 18 rođendan. Sada imam 24 godine, i tu se vidi moje sazrevanje, moj život i kako sam prihvatala svet oko sebe. Zajedničko za sve je ljubav, koja je jedini pokretač svega.

Ko čita tvoje knjige?

– Moja publika su mlade devojka, mojih godina. Mada vidim da se i devojčice interesuju. Posebno sam srećna kada vidim žene, godina moje mame da čitaju i interesuju se za sadržaj.

Projekcija filma BitlVanija zakazana je za sredu 25. oktobra u Kulturnom centru od 20 časova. Gosti večeri biće Rastko Šejić, scenarista i reditelj, Časlav Petrović, snimatelj i Sandra Rančić, direktorka festivala DoknRitam festival. Film je pre učešća na festivalu Dok n Ritam prikazan isključivo pred akterima filma i njihovim porodicama 8. decembra 2021. godine u Valjevu, na godišnjicu atentata na Džona Lenona.

O filmu:

Da li ste već čuli da je baba Džordža Harisona rodom iz sela Sandelj, pokraj Valjeva? Da li znate da su članovi Bitsla ostavili neizbrisiv trag u sećanju građana Valjeva? Da se još uvek prepričavaju detalji boravka „liverpulskih Buba“ u Valjevu i okolini? Da li znate da je žir mira zajednička ideja Džona Lenona i Josipa Broza Tita, nastala podno spomenika Stevanu Filipoviću? Da je „Ob-la-di, Ob-la-da“ samo obrada tradicionalne romske pesme? Da sećanje na dobro zezanje živi u Valjevu? Bitlmanija nije završena.

Olimpijska staza, karavan koji je juče gostovao na gradskom trgu u Šapcu ima za cilj promociju olimpizma i olimpijskih vrednosti, kroz edukaciju dece, roditelja i čitave zajednice. Takmičari su bili u prilici da nauče više o istoriji Olimpijskih igara, uspesima naših olimpijaca i da se kroz promociju fizičke aktivnosti aktivno uključe u sport. Šabački osnovci i srednoškolci, ali predstavnici sportskih klubova oprobali su se u kvizu znanja, poligonu spretnosti i igri memorije. Podršku su pružili i volonteri Kancelarije za mlade Šapca.

Narodni muzej Šabac od 19. oktobra do 14. novembra biće domaćin 66. Oktobarskog salona.
Članovi žirija dr Đorđe Stanojević, Božidar Plazinić i Dušan Đukarić, imali su zadatak da od mnoštva pristiglih radova naprave kvalitetnu i konzistentnu selekciju koja će ove godine reprezentovati deo aktuelne likovne scene grada i šire. Na konkurs je pristiglo 173 rada od 124 autora, a za izložbu je odabrano 76 umetnika sa 82 rada. Sistemom eliminacije, u nekoliko krugova, žiri je, po sopstvenom mišljenju, izabrao najkvalitetnije radove, jednoglasnim odlukama. Na isti način donete su i odluke o nagrađenim autorima na 66. Oktobarskom salonu u četiri kategorije.
Nagrada za slikarstvo pripala je Dominiki Morariu za rad “Bez naziva”, za skulpturu Željki Momirov za rad “Putovanje II”, nagradu za rad na papiru dobili su Kristina Pirković za ostvarenje “Vartolomejska noć I” i Dragiša Marinković za “Prolaznost, uticaj prirodnih faktora na papirnu podlogu”, a lauret nagrade “Igor Belohlavek” je Uroš Lukić.