Kategorija: Najnovije

Kancelarija za mlade grada Šapca sa organizacijom Panacea Solution, uz finansijsku podršku Ministarstva za brigu o porodici i demografiju, realizuju projekat pod nazivom “Podrška vaninstitucionalnim mehanizmima za podršku porodici„. Cilj projekta je prevencija vršnjačkog nasilja među mladima. Kroz edukaciju, u oblasti različitih oblika nasilja među mladima kao i mehanizmima za njihovu prevenciju biće pružena podrška mladima da prepoznaju i adekvatno reaguju na oblike negativnog ponašanja. Edukacija se realizuje u Tehničkoj školi u Šapcu.

Noć muzeja u Šapcu realizovaće se u subotu 14. maja od 17 do 22 sata na pet lokacija, najavljeno je na konferencija za medije povodom održavanja manufestacije.

Narodni muzej vas poziva na izložbu Stevan Čalić i savremenici, a građani mogu pogledati stalnu postavku Šabački vremeplov, baština za budućnost.

Muzej šabačkih Jevreja od 20 časova priređuje koncret, jevrejske muzike, Nikole Albahari Salaćanin.

Biblioteka šabačka se manifestaciji priključuje izložbom “Pavić od Š do A”.

Kulturni centar pored izložbe ikona, organizuje i izvođenje predstave sa školom glume “Šarena šargarepica”

Škola primenjenih umetnosti u holu škole će izložiti fotografije, kojom će se obeležiti jubilej, decenija rada fotografske sekcije.

Biblioteka šabačka, u saradnji sa Bibliotekom grada Beograda, svečano će biti otvorena dvojezična multimedijalna izložba „Pavić: od Š do A“,
posvećena životu i stvaralaštvu književnika Milorada Pavića. Nastala je pre tri godine povodom obeležavanja 90 godina od rođenja, 10 godina od smrti Milorada Pavića i 35 od objavljivanja „Hazarskog rečnika“. Autori postavke su Isidora Injac, Vladislava Ivković Marković i Marjan Marinković, bibliotekari iz Biblioteke grada Beograda. Izložbu će otvoriti Jelena Podgorac Jovanović, direktorka Biblioteke šabačke, Jasmina Ninkov, direktorka Biblioteke grada Beograda i autori. Zainteresovani sugrađani će postavku moći da pogledaju do 27. maja 2022. godine. Postavka je postala svojevrsni rečnik o Paviću sastavljen od pojmova-odrednica i slika koje treba da ga predstave i objasne. Čini je 30 slova koja nisu raspoređena ni azbučnim ni abecednim redosledom i predstavljaju refleksiju romana „Hazarski rečnik“, uveličane tarot-karte, koje je za Pavićev roman „Poslednja ljubav u Carigradu“ uradio njegov sin, i video-prezentacija dela i rukopisa, između ostalih i prvog primerka „Hazarskog rečnika“.

Tijana Vasić režirala je predstavu Violina, daire i pegla, koja će u četvrtak 12. maja biti premijerno izvedena u Šabačkom pozorištu. Lica u predstavi koja se dešava drugog dana svadbe u malom ruskom gradu, tumače Aleksandra Ristić (Ljudmila, Natašina majka), Aneta Tomašević (Nina, Lenjina majka), Kristina Pajkić (Nataša), Miloš Vojnović (Lenja) i Dragana Radivojević (konobarica Olga).

Foto: Printscreen/Šabačko pozorište

Na ovogidišnji konkurs za 26. izložbu ikona na adresu Kulturnog centra,  stiglo ja 74 rada od 65 autora. Tročlani žiri  pregledao je sve prispele radove i za izlaganje odabrado 34 ikone od 31 autora. Nagrada za najbolju ikonu jednoglasno je dodeljena Mari Ognjenović, ikonopiscu iz Beograda za ikonu pod nazivom Sveti Praotac Avram.

– Ono što je izdvaja od svih ostalih jeste njen ikonopis koji se odlikuje stilskom izražajnošžu i tehničkom virtuoznošću. Koliko god da je zagledana u prošlost, ne prepušta se pukom kopiranju uzora, bez traga, beži od konzervatizma. Njena ikona nam donosi čist sklad i harmoniju umetnikovog unutrašnjeg bića , kao i sklad duhovnog i visoko umetničkog dometa, napisla je u katalogu izložbe, istorička umetnosti Sonja Petrović Jagić.

Komedija Nikolaja Koljade „Violina, daire i pegla“ dešava se drugog dana svadbe u malom ruskom gradu. Dve porodice koje su naizgled potpuno drugačije, jedna je proleterska, druga građanska, spajaju se brakom sklopljenim između Leonida i Nataše. Iako smešten u današnje vreme, „Violina, daire i pegla“ ima vanvremenske crte klasika, večiti sukob između prija, odnos snaje i svekrve, svađe oko novca, različito viđenje pojma zabave.
Predstava „Violina, daire i pegla“ u režiji Tijane Vasić, biće premijerno izvedena u četvtrtak 12. maja u 20 časova.

Crkvena opština Nakučani organizator je Likovne kolonije, koja okuplja slikare iz Srbije, Makedonije, Bosne i Hercegovine i Bugarske. Na slikama koje su nastale na prethodnim sazivima dominira ahitektura hrama, što se odlikuju različitim stilovima, a svaki rad nosi jedinstvenost i likovnu poetiku blisku autoru. Kolonija je pre više od deceniju osnovana u znak sećanja na prvu pozorišnu predstave izvedenu u Srbiji, „Žertva Avramova“, za koju postoje pisani tragovi da je igrana 1833. godine.

Narodni muzej Šabac je osnovan 1934. godine. Dom Narodnog muzeja Šabac je zgrada nekadašnje Polugimnazije. Kada je osnovan Gradski muzej 1954. godine, dodeljeno mu je prizemlje da u njemu započne svoj rad, a od 1961. Muzej raspolaže čitavim objektom i stara se o njemu. Godine 1979. zgrada je proglašena za zaštićeni spomenik kulture od velikog značaja.

Kulturni centar Šabac raspisao je književni konkurs za najbolju neobjavljenu savremenu pripovetku, kojoj će biti dodeljena nagrada „Laza K. Lazarević“.
Nagradu čine plaketa i novčani iznos od petstotina evra u dinarskoj protivvrednosti.
Pripovetke moraju biti otkucane u tri primerka, najviše do deset strana, potpisane šifrom, a u posebnom kovertu razrešenje šifre. Na konkurs se mogu javiti samo autori koji su do sada objavljivali, u književnim časopisima ili zbirkama, blogovima ili kolumnama, elektronskim ili klasičnim izdanjima. Rukopise koji se ne vraćaju slati na adresu: Kulturni centar, Gospodar Jevremova 12, 15000 Šabac, sa naznakom za književni konkurs. Konkurs je otvoren do 1. juna 2022. godine.

Narodni vez je jedna od najstarijih i najpopularnijih tradicionalnih tehnika kao način ukrašavanja podloge, koji od zaborava čuvaju sertifikovane vezilje iz Šapca. Motivi dobijeni vezom predstavljaju vrlo vazan ukras na odeći i tekstilnom pokućstvu u tradicionalnoj kulturi Srbije.
Kako istuču sertifokovane šabačke vezilje, zlatovez je vez sa zlatnom ili srebrnom ukrasnom niti takozvanom srmom na tekstilu. Uglavnom se koristi za ukrašavanje narodne, liturgijske, istorijske ili vladarske odeće.