Po završetku Drugog svetskog rata, kao i u celoj Jugoslaviji, Šabac se ističe u izgradnji i obnovi ratom uništenih dobara. Nosilac razvoja modernog Šapca bila je fabrika „Zorka”. Ogroman broj komfornih porodičnih kuća gradi se kako u samom gradu, tako i na dotadašnjoj periferiji Trijangli, Kasarskim i Šipurskim livadama, Letnjikovca. Naselja koja su do tada fizički bila odvojena od Šapca po nekoliko kilometara sada počinju da se spajaju sa gradom kao što je slučaj sa Dumačom, Pocerskim Pričinovićem, Jevremovcem, Bogosavcem, Majurom itd. Poslednjih godina Šabac se infrastrukturno veoma razvio. Savremeni izgled, koji ga vraća nekadašnjem nadimku „Mali Pariz”, upotpunjen lepim uređenjem same gradske četvrti, odaje sliku modernog srednjoevropskog grada.
Kategorija: Najnovije
Izložba fotografske sekcije
Fotografsku sekciju u Školi primenjenih umetnosti već deceniju vodi profesor Mihajlo Simović. Učenici uz njegovo mentorstvo učestvuju na konkursima, a najboljima se pruža prilika da izlažu i u galeriji SKC u Beogradu. Trenutno su u holu škole postavljeni radovi bivših i sadašnjih učenika, veštih sa foto aparatom. Pored kolornih fotografija na panoima dominiraju i radovi u crno beloj tehnici.
Šabac centar trgovine, zanatstva, kulture, kafana i boemštine
Šabačka Turistička organizacija promoviše turističku turu “Prošetajmo kroz Šabac”, gde svi imaju priliku da se upoznaju sa kulturnom biografijom grada Šapca kroz različite periode, šetajući ulicama nekadašnjeg malog Pariza i adresama znamenitih ličnosti koje je iznedrio naš grad do današnjih dana. Posetioci imaju priliku da se upoznaju sa 20 turističkih znamenitosti i licem grada koji ima dva veka dugu građansku tradiciju. Zahvaljujući knezu Jevremu Obrenoviću, Šabac se tokom 19. veka razvija u “Prvu varoš Srbije” i posto centar trgovine, zanatstva, kulture, kafana i boemštine.
Dve nagrade za predstavu Trpele
Odlukom stručnog žirija 58. Festivala profesionalnih pozorišta Srbije “Joakim Vujić” i žirija okruglog stola kritike festivala, predstava Trpele, Kraljevačkog i Šabačkog pozorišta dobila je nagradu za ansambl predstave i nagradu okruglog stola.
Foto: Prinscreen/Šabačko pozorište
Psihološki triler „Pseudonim“ Aleksandre Endruz je u prodaji
Zapanjujuća priča o dvostrukom identitetu, pohlepi i obmanamaKoliko daleko biste otišli zarad života koji ste oduvek želeli? Da li ste spremni da preispitate dvosmislenu prirodu identiteta i moćnu, izuzetno opasnu snagu ambicije? Vulkan izdavaštvo vam predstavlja uzbudljiv psihološki triler Pseudonim Aleksandre Endruz o našoj ličnosti koju predstavljamo svetu i potrebi da budemo prihvaćeni i da nam se dive. Pronicljivi čitaoci misterija sigurno će u zbrci obmane i dvostrukog ukrštanja predvideti jedno ili dva iznenađenja, ali nikako sva. Ko je Mod Dikson? Samo dve osobe na svetu to znaju. Jedna je spisateljica koja se krije iza ovog pseudonima, druga je Greta Frost, njen agent. Čim je objavljen, roman Mod Dikson postao je izdavački fenomen, a njeno je ime sada svima na usnama. Spekulacije o njenom identitetu nadmašuju samo iščekivanje njene sledeće knjige. Ubrzo će, međutim, još neko saznati njen pravi identitet. Mod je potreban pomoćnik i tako se, nakon pažljivog odabira, mlada Florens pojavljuje u njenoj izolovanoj seoskoj kući. Florens gori od želje da i sama postane pisac i ne može da veruje da joj se ukazala prilika da radi za
„Mod Dikson“. Dok prati Mod na putovanju u Maroko, usred živopisnih ulica Marakeša i vetrovitih plaža na obali, crvenih zalazaka sunca i dugih večernjih razgovora uz viski, Florensin život konačno postaje dovoljno zanimljiv da je inspiriše za pisanje sopstvenog romana.
Ali jednog jutra budi se u bolnici, bez sećanja, i javlja joj se opasna misao. Šta ako je sada nanju red da postane Mod Dikson i uzme ono o čemu je oduvek sanjala: slavu, bogatstvo ipriliku da piše? Tamo gde postoji razočaranje, postoji i prilika. Ona veruje da joj univerzumkonačno pruža veliku šansu. Jer sve što je ikada želela bio je drugačiji život. Opčinjenasopstvenom ambicijom, Florens je suočena sa izborom. Prevrtljiva i amoralna, naša antiheroina spremna je za krađu, ali ne zna da tajnama Mod Dikson tu nije kraj. Od njujorških planina Ketskil do kaleidoskopskih i zagonetnih ulica Maroka, ovaj uzbudljivi
roman o identitetu prati život dve žene koje odbijaju da se pomire sa realnom budućnošću. U borbi za nagradu i život kakav osećaju da zaslužuju, gube moralni kompas, dok iz ambicije koja mnogo više liči na očaj nastoje da promene sebe. One menjaju uloge sve dok se narativ ne pretvori u borbu u kavezu iz koje će samo jedna izaći kao pobednica. „Elena Ferante je pokrenula ideju za Mod Dikson. Fascinirala me je globalna opsesija njenim identitetom, koja je dostigla maha nakon objavljivanja njenih napuljskih romana. Ali Modina
ličnost, arogantna i nemilosrdna, moja je kreacija. Ona je ekstremnija verzija ambiciozne žene čije se samopouzdanje zgrušava u nešto mnogo mračnije. Niko ne bi trebalo da se ugleda na nju, ali ona nas podseća na to koliko oslobađajuće može biti kada prestanemo da brinemo o tome šta drugi ljudi misle o nama.“ – Aleksandra Endruz Triler Pseudonim, koji su New York Times, NPR, New York Post, Entertainment Weekly i CrimeReads proglasili knjigom godine, potražite na sajtu vulkani.rs ili u omiljenoj knjižari Vulkan.
Edukacija mladih
Kancelarija za mlade grada Šapca sa organizacijom Panacea Solution, uz finansijsku podršku Ministarstva za brigu o porodici i demografiju, realizuju projekat pod nazivom “Podrška vaninstitucionalnim mehanizmima za podršku porodici„. Cilj projekta je prevencija vršnjačkog nasilja među mladima. Kroz edukaciju, u oblasti različitih oblika nasilja među mladima kao i mehanizmima za njihovu prevenciju biće pružena podrška mladima da prepoznaju i adekvatno reaguju na oblike negativnog ponašanja. Edukacija se realizuje u Tehničkoj školi u Šapcu.
Noć muzeja u Šapcu na pet lokacija
Noć muzeja u Šapcu realizovaće se u subotu 14. maja od 17 do 22 sata na pet lokacija, najavljeno je na konferencija za medije povodom održavanja manufestacije.
Narodni muzej vas poziva na izložbu Stevan Čalić i savremenici, a građani mogu pogledati stalnu postavku Šabački vremeplov, baština za budućnost.
Muzej šabačkih Jevreja od 20 časova priređuje koncret, jevrejske muzike, Nikole Albahari Salaćanin.
Biblioteka šabačka se manifestaciji priključuje izložbom “Pavić od Š do A”.
Kulturni centar pored izložbe ikona, organizuje i izvođenje predstave sa školom glume “Šarena šargarepica”
Škola primenjenih umetnosti u holu škole će izložiti fotografije, kojom će se obeležiti jubilej, decenija rada fotografske sekcije.
Pavić od A do Š
Biblioteka šabačka, u saradnji sa Bibliotekom grada Beograda, svečano će biti otvorena dvojezična multimedijalna izložba „Pavić: od Š do A“,
posvećena životu i stvaralaštvu književnika Milorada Pavića. Nastala je pre tri godine povodom obeležavanja 90 godina od rođenja, 10 godina od smrti Milorada Pavića i 35 od objavljivanja „Hazarskog rečnika“. Autori postavke su Isidora Injac, Vladislava Ivković Marković i Marjan Marinković, bibliotekari iz Biblioteke grada Beograda. Izložbu će otvoriti Jelena Podgorac Jovanović, direktorka Biblioteke šabačke, Jasmina Ninkov, direktorka Biblioteke grada Beograda i autori. Zainteresovani sugrađani će postavku moći da pogledaju do 27. maja 2022. godine. Postavka je postala svojevrsni rečnik o Paviću sastavljen od pojmova-odrednica i slika koje treba da ga predstave i objasne. Čini je 30 slova koja nisu raspoređena ni azbučnim ni abecednim redosledom i predstavljaju refleksiju romana „Hazarski rečnik“, uveličane tarot-karte, koje je za Pavićev roman „Poslednja ljubav u Carigradu“ uradio njegov sin, i video-prezentacija dela i rukopisa, između ostalih i prvog primerka „Hazarskog rečnika“.
Zabava, sukobi i svađe dve porodice
Tijana Vasić režirala je predstavu Violina, daire i pegla, koja će u četvrtak 12. maja biti premijerno izvedena u Šabačkom pozorištu. Lica u predstavi koja se dešava drugog dana svadbe u malom ruskom gradu, tumače Aleksandra Ristić (Ljudmila, Natašina majka), Aneta Tomašević (Nina, Lenjina majka), Kristina Pajkić (Nataša), Miloš Vojnović (Lenja) i Dragana Radivojević (konobarica Olga).
Foto: Printscreen/Šabačko pozorište
Izložene 34 ikone
Na ovogidišnji konkurs za 26. izložbu ikona na adresu Kulturnog centra, stiglo ja 74 rada od 65 autora. Tročlani žiri pregledao je sve prispele radove i za izlaganje odabrado 34 ikone od 31 autora. Nagrada za najbolju ikonu jednoglasno je dodeljena Mari Ognjenović, ikonopiscu iz Beograda za ikonu pod nazivom Sveti Praotac Avram.
– Ono što je izdvaja od svih ostalih jeste njen ikonopis koji se odlikuje stilskom izražajnošžu i tehničkom virtuoznošću. Koliko god da je zagledana u prošlost, ne prepušta se pukom kopiranju uzora, bez traga, beži od konzervatizma. Njena ikona nam donosi čist sklad i harmoniju umetnikovog unutrašnjeg bića , kao i sklad duhovnog i visoko umetničkog dometa, napisla je u katalogu izložbe, istorička umetnosti Sonja Petrović Jagić.