Kategorija: Najnovije

Izložba “Mesta koja volimo” u Kulturnom centru

Irena Kuzmanović se u Šapcu, u galeriji Kulturnog centra predstavlja izložbom „Mesta koja volimo“. Otvaranje postavke je petak 20. maja 2022. godine u 19 časova. Irena je diplomirala na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu na odseku Primenjeno slikarstvo 2012. godine. Na istom fakultetu magistrirala je 2015. Postavka u Prodajnoj galeriji ,,Beograd” je njena treća samostalna izložba. Autorka se u svom radu bavi fenomenima sećanja, identiteta i protoka vremena.

Ples za Ginisa

Šabački maturanti sutra će igrati Kadril, tradicionalan ples maturanata. Prethodno će učenici završnih razreda srednjih škola defilovati Masarikovom i Karađorđevom ulicom. Proteklih dana, maturski ples su momci i devojka vežbali sa instruktorkom Anom Todorović. Grad Šabac je obezbedio opremu za maturante, ali i pružio potrebnu logistiku. Desetom paradom, Šabac se pridružuje vršnjacima iz Srbije u obaranju Ginisovog rekorda u masovnom plesu.

Garderober na repertoaru Šabačkog pozorišta

Predstavu  “Garderober” britanskog pisca Ronalda Harvuda, koja se nalazi narepertoaru Šabačkog pozorita režirao je Miško Milojević . Radnja komada, odvija se tokom januarske noći 1942. godine u jednom engleskom provincijskom pozorištu gde se, pod pretnjom stalnih nemačkih vazdušnih napada, šekspirijanska trupa, pod vođstvom ostarelog glumca – upravnika Sera, sprema da odigra 227. predstavu „Kralja Lira“ Vilijama Šekspira.

Foto: Printscreen/sabackopozoriste.rs

Maturantska parada u petak

Zbog održavanja manifestacije ,,Maturantska parada 2022” u petak, 20. maja, u Šapcu će privremeno biti zabranjen saobraćaj u nekoliko gradskih ulica.

Za vreme održavanja manifestacije u periodu od 11.15 do 11.45 časova za saobraćaj će biti zatvorene sledeće  ulice:

– Pocerska (od raskrsnice sa Svetogorskom do raskrsnice sa ulicama: Cerska i Masarikova),

– Masarikova (od raskrsnice sa ulicama: Cerska i Pocerska do raskrsnice sa ulicama: Karađorđeva, Cara Dušana i Gospodar Jevremova),

– Cara Dušana (od raskrsnice sa ulicama: Gospodar Jevremova, Masarikova i Karađorđeva do raskrsnice sa Ulicom Trg đačkog bataljona),

– Dositejeva (od raskrsnice sa Kumanovskom do raskrsnice sa Pocerskom),

– Cerska (od raskrsnice sa Ulicom Jovana Cvijića do raskrsnice sa Ulicom Miloša Obilića),

– Đukanovića sokak (od raskrsnice sa Ulicom Alekse Šantića do raskrsnice sa Ulicom Masarikova),

– Oslobođenja (od raskrsnice sa Ulicom Masarikova do raskrsnice sa Ulicom Miloša Obilića),

– Braće Nedića (od raskrsnice sa Ulicom Masarikova do raskrsnice sa Ulicom Miloša Obilića),

– Vojvode Mišića (od raskrsnice sa Ulicom Vlade Jovanovića do raskrsnice sa Ulicom Masarikova),

– Koste Abraševića (od raskrsnice sa Ulicom Masarikova do raskrsnice sa Ulicom Takovska),

– Patrijarha Pavla (od raskrsnice sa Ulicom Masarikova do raskrsnice sa Ulicom Ljubisava Andrića),

– i Ulica Trg đačkog bataljona (od raskrsnice sa deonicom sa dvosmernim saobraćajem koja povezuje dve jednosmerne ulice do raskrsnice sa Ulicom cara Dušana – deonica ulice naspram ,,Tržnice” posmatrano u smeru od Ulice Laze Lazarevića ka Ulici cara Dušana).

Moderan razvoj Šapca počinje posle Drugog svetskog rata

Po završetku Drugog svetskog rata, kao i u celoj Jugoslaviji, Šabac se ističe u izgradnji i obnovi ratom uništenih dobara. Nosilac razvoja modernog Šapca bila je fabrika „Zorka”. Ogroman broj komfornih porodičnih kuća gradi se kako u samom gradu, tako i na dotadašnjoj periferiji Trijangli, Kasarskim i Šipurskim livadama, Letnjikovca. Naselja koja su do tada fizički bila odvojena od Šapca po nekoliko kilometara sada počinju da se spajaju sa gradom kao što je slučaj sa Dumačom, Pocerskim Pričinovićem, Jevremovcem, Bogosavcem, Majurom itd. Poslednjih godina Šabac se infrastrukturno veoma razvio. Savremeni izgled, koji ga vraća nekadašnjem nadimku „Mali Pariz”, upotpunjen lepim uređenjem same gradske četvrti, odaje sliku modernog srednjoevropskog grada.

Izložba fotografske sekcije

Fotografsku sekciju u Školi primenjenih umetnosti već deceniju vodi profesor Mihajlo Simović. Učenici uz njegovo mentorstvo učestvuju na konkursima, a najboljima se pruža prilika da izlažu i u galeriji SKC u Beogradu. Trenutno su u holu škole postavljeni radovi bivših i sadašnjih učenika, veštih sa foto aparatom. Pored kolornih fotografija na panoima dominiraju i radovi u crno beloj tehnici.

Šabac centar trgovine, zanatstva, kulture, kafana i boemštine

Šabačka Turistička organizacija promoviše turističku turu “Prošetajmo kroz Šabac”, gde svi imaju priliku da se upoznaju sa kulturnom biografijom grada Šapca kroz različite periode, šetajući ulicama nekadašnjeg malog Pariza i adresama znamenitih ličnosti koje je iznedrio naš grad do današnjih dana. Posetioci imaju priliku da se upoznaju sa 20 turističkih znamenitosti i licem grada koji ima dva veka dugu građansku tradiciju. Zahvaljujući knezu Jevremu Obrenoviću, Šabac se tokom 19. veka razvija u “Prvu varoš Srbije” i posto centar trgovine, zanatstva, kulture, kafana i boemštine.

Dve nagrade za predstavu Trpele

Odlukom stručnog žirija 58. Festivala profesionalnih pozorišta Srbije “Joakim Vujić” i žirija okruglog stola kritike festivala, predstava Trpele, Kraljevačkog i Šabačkog pozorišta dobila je  nagradu za ansambl predstave i  nagradu okruglog stola.

Foto: Prinscreen/Šabačko pozorište

Psihološki triler „Pseudonim“ Aleksandre Endruz je u prodaji

Zapanjujuća priča o dvostrukom identitetu, pohlepi i obmanama
Koliko daleko biste otišli zarad života koji ste oduvek želeli? Da li ste spremni da preispitate dvosmislenu prirodu identiteta i moćnu, izuzetno opasnu snagu ambicije? Vulkan izdavaštvo vam predstavlja uzbudljiv psihološki triler Pseudonim Aleksandre Endruz o našoj ličnosti koju predstavljamo svetu i potrebi da budemo prihvaćeni i da nam se dive. Pronicljivi čitaoci misterija sigurno će u zbrci obmane i dvostrukog ukrštanja predvideti jedno ili dva iznenađenja, ali nikako sva. Ko je Mod Dikson? Samo dve osobe na svetu to znaju. Jedna je spisateljica koja se krije iza ovog pseudonima, druga je Greta Frost, njen agent. Čim je objavljen, roman Mod Dikson postao je izdavački fenomen, a njeno je ime sada svima na usnama. Spekulacije o njenom identitetu nadmašuju samo iščekivanje njene sledeće knjige. Ubrzo će, međutim, još neko saznati njen pravi identitet. Mod je potreban pomoćnik i tako se, nakon pažljivog odabira, mlada Florens pojavljuje u njenoj izolovanoj seoskoj kući. Florens gori od želje da i sama postane pisac i ne može da veruje da joj se ukazala prilika da radi za
„Mod Dikson“. Dok prati Mod na putovanju u Maroko, usred živopisnih ulica Marakeša i vetrovitih plaža na obali, crvenih zalazaka sunca i dugih večernjih razgovora uz viski, Florensin život konačno postaje dovoljno zanimljiv da je inspiriše za pisanje sopstvenog romana.
 Ali jednog jutra budi se u bolnici, bez sećanja, i javlja joj se opasna misao. Šta ako je sada nanju red da postane Mod Dikson i uzme ono o čemu je oduvek sanjala: slavu, bogatstvo ipriliku da piše? Tamo gde postoji razočaranje, postoji i prilika. Ona veruje da joj univerzumkonačno pruža veliku šansu. Jer sve što je ikada želela bio je drugačiji život. Opčinjenasopstvenom ambicijom, Florens je suočena sa izborom. Prevrtljiva i amoralna, naša antiheroina spremna je za krađu, ali ne zna da tajnama Mod Dikson tu nije kraj. Od njujorških planina Ketskil do kaleidoskopskih i zagonetnih ulica Maroka, ovaj uzbudljivi
roman o identitetu prati život dve žene koje odbijaju da se pomire sa realnom budućnošću. U borbi za nagradu i život kakav osećaju da zaslužuju, gube moralni kompas, dok iz ambicije koja mnogo više liči na očaj nastoje da promene sebe. One menjaju uloge sve dok se narativ ne pretvori u borbu u kavezu iz koje će samo jedna izaći kao pobednica. „Elena Ferante je pokrenula ideju za Mod Dikson. Fascinirala me je globalna opsesija njenim identitetom, koja je dostigla maha nakon objavljivanja njenih napuljskih romana. Ali Modina
ličnost, arogantna i nemilosrdna, moja je kreacija. Ona je ekstremnija verzija ambiciozne žene čije se samopouzdanje zgrušava u nešto mnogo mračnije. Niko ne bi trebalo da se ugleda na nju, ali ona nas podseća na to koliko oslobađajuće može biti kada prestanemo da brinemo o tome šta drugi ljudi misle o nama.“ – Aleksandra Endruz Triler Pseudonim, koji su New York Times, NPR, New York Post, Entertainment Weekly i CrimeReads proglasili knjigom godine, potražite na sajtu vulkani.rs ili u omiljenoj knjižari Vulkan.