Tabanovačka jezera, omiljeno mesto Šapčana tokom leta

Šapčani spas od visokoh temperatura, svakog leta pronađu na šljunkari u Tabanoviću. Ovo malo veštačko jezero na petom kilometru od grada, omiljeno je kupalište svih generacija. Jezero je bogato ribom, a voda je prve kategorije, jer izvire i otiče u Jerez. Najveća dubina je preko 20 metara. Poluostrvo razdvaja veći i dublji deo jezera od manjeg i plićeg. Zbog nagle promene dubine jezero je opasno za neiskusne plivače. Ima grebena po kojima možete hodati i brčkati se u toploj vodi, ali vas jedan pogrešan korak može biti koban, zato budite oprezni.

Kolja gost Rezidencijalnog programa

Rezidencijalni program, koji je pokrenuo Kulturni centra Šabac je koncept pokrenut sa idejom da se pojedini događaji, menjaju savremenim modelom, koji prati umetničke tokove i tendencije 21. veka. Zamišljen je kao program za vizuelne umetnike, gde slikar ili vajar boravi u Šapcu onoliko dugo koliko zahteva produkcija rada. Nakon izložbe u galeriji Kulturnog centra, koju su Šapčani mogli da pogledaju do kraj aprila, Nikola Kolja Božović će ove godine biti gost Rezidencijalnog programa, a produkcija njegove skulpture namenjene javnom prostoru grada, realizovaće se u narednim mesecima. Projekat je podržan od strane Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.

Rad Zvonka Petrovića trajni eksponat u sali Vinaver

Aneks Biblioteke šabačke sa više od hiljadu kvadratnih metara korisnog prostora otvoren je 2015. godine. Na drugom spratu nalazi se svečana salu koja nosi ime velikana srpske književnosti Stanislava Vinavera. Prostor je pored savremene tehnike, neophodne za održavanje programa oplemenjen instalacijama, koje su dale pečat, lepo uređenom ambijentu. Jedna od njih je i “Komunikacija”, koja predstavlja knjige, u tvrdom povezu, sa manjim ili većim brojem strana. Autor ovog rada je Zvonko Petrović, a kako je navedeno na informativnoj tabli, eksponat je otkup Ministarstva kulture iz 2015. godine.

Irfan Mensur bio gost Pozorišnog proleća

Glumac Irfan Mensur boravio je sedam dana u Šapcu, na festivalu “Pozorišno proleće”, gde sa Zijahom Sokolivećem i Slađanom Kilibardom učestvovao u ocenjivanju predstava. U razgovoru za naš portal je istakao da se posle niza uspešnih uloga u pozorištu i na filmu, okušao i u rediteljskom pozivu. Izveo je nekoliko klasa studenata, a trenutno radi kao predavač na Fakultetu savremenih umetnosti. Hvali svoje đake, na koje se trudi da prenese bogato iskustvo. Tokom dugogodišnje karijere osvojio brojne nagrade, a Irfan za sebe kaže da nije legenda, nego da traje već 45 godina. Ne voli da se naziva umetnikom, već kulturnim radnikom, jer je za njega umetnost jedna viša kategorija. Smatra da nije pogresio, što se opredelio za glumački poziv.

Amatersko pozorište Prnjavor među najstarijim u Srbiji

Početak pozorišnog života u Prnjavoru vezuje se za 1922. godinu kada je tadašnji učitelj za potrebe prikupljanja sredstava za izgradnju Spomen kostrnice organizovao program uz učešće pevačke i folklorne grupa, a izveden je i skeč. Pedesetak godina kasnije nastaje dramska sekcija, a 1982. godine rađa se Amtersko pozorište, koje i danas uspešno radi. Tokom četiri decenije postoja, pozorište je izvelo celiki broj predstava od Koštane i Putujućeg pozorišta Rikoti do komada Veliki brat te posmatra, Sveti Georgije ubiva aždahu, Komandant Sajlera i Bratskog vojevanja.

Prva bolnica u Šapcu izgrađena pre skoro dva veka

Šabac je sredinom 19. veka dobio prvu projektovanu bolničku zgradu u Srbiji. Još 1826. godine Jevrem Obrenović podiže u Šapcu, na žalost danas nesačuvanu, prvu bolnicu u Srbiji pre zvaničnog odobrenja za građenje Hatišerifom iz 1832. Sadašnja zgrada je izgrađena 1865. godine kao prva Okružna bolnica kneževine Srbije. Zgrada stare bolnice je projektovana u duhu romantizma. Danas je u ovom prostoru smešten Međuopštinski Istorijski arhiv, a nalazi se na spisku spomenika kulture u Mačvanskom okrugu i predstavlja nepokretno kulturno dobro.

Komedija za decu i dorasle

Komedija za decu i dorasle Crvenkapa i dragi vuk u režiji Miodraga Dinulovića na repertoaru Šabačkog pozorišta je u petak 29. aprila od 18 časova. Uloge tumače Miloš Vojnović, Jovana Pantić, Kristina Pajkić, Deana Kostić, Sonja Milojević, Strahinja Barović i Aneta Tomašević. Predstava je rađena po motivima komada Radoslava Pavelkića „Crvenkapa i zbunjeni vuk“.

Kulturni, istorijski i trgovački značaj Gospodar Jevremove ulice

Šabačka glavna ulica, odnosno Gospodar Jevremova je prostorna kulturno-istorijska celina, jedinstven spomenički kompleks, koji pored arhitektonske, ima izrazitu istorijsko-urbanističku vrednost. Kao sačuvani deo starog gradskog jezgra, 2006. godine je proglašena za kulturno-istorijsku celinu od izuzetnog značaja. Ova ulica je deo nekadašnjeg starog gradskog jezgra koje se počelo formirati u prvoj polovini 19. veka, kada se grad razvija van Baira, koji je bio okosnica naselja van zidina šabačke tvrđave u 18. veku. Locirana u samom centru, gde se odvijao javni život grada, u drugoj polovini 19. veka dobila je trgovačku funkciju.

PopArt kvart u Kulturnom centru svakog poslednjeg četvrtka u mesecu

Svakog poslednjeg četvrtka u mesecu mr Katarina Janković Popović vas očekuje u PopArt kvartu Kulturno centra Šabac, gde će sa svojim gostima razgovarati o fenomenima pop art kulture.
Upoznajte kraljicu misterije i istinsku legendu pop kulture,  Agatu Kristi, najprodavaniju autorku svih vremena. Otkrijte kako nastaje krimi priča, zašto je rado čitamo uz naravno ono čuveno who dunnit!
U četvrtak 28. aprila u Sali Kulturnog centra na ciklusu panela opop kulturi govoriće Nataša Marjanović, doktorantkinja studija kulture Filološkog fakulteta BU.