Vodim te kroz Šabac

Predstavljamo vam film Sokolovo jezero. Bastijen i Kloi provode letnji raspust sa svojim porodicama na jezeru u Kvebeku. Stidljivi trinaestogodišnji Bastijen i njegova porodica odsedaju u kućici kraj jezera, gde Bastijen upoznaje odvažnu šesnaestogodišnju Kloi. Ona voli folklor i lokalne legende i govori Bastijenu da duh opseda obližnje jezero. Uprkos jazu u godinama, dvoje tinejdžera stvaraju čvrstu vezu. Kako je spreman da prevaziđe svoje najgore strahove da bi zaslužio mesto u Kloinom srcu, raspust postaje buran ključni trenutak za mladog dečaka.
Film dočarava melanholiju i samoću tinejdžera koji se oprašta od detinjstva. Toplina letnjih dana i njihov spor tempo impresivno su predstavljeni bogatim bojama filma. Sokolovo jezero se prikazuje u okviru programa namenjenog mladima Teen Kino, a na programu je u četvrtak 20. marta u 18 sati.

Kristine Simić promovisala je roman “Nestvarna” kojic govori o odnosu mlade babice i teško bolesne pacijentkinje koja svakodnevno piše pisma svom nerođenom detetu. Autorka sa trudnicom proživljava najteže trenutke u borbi za život. Nakon prvog romana “I posle tebe ti” u izdanju kuće “Samo korak”, Kristina objavljuje roman “Nestvarna”. Inspiraciju pronalazi u svetu koji je okružuje, a pored pisanja, radi kao babica u bolnici “Dr Laza K. Lazarević”, a profesionalni rad joj je bio inspiraciju za novu knjigu.

Šabačka glavna ulica, odnosno Gospodar Jevremova je prostorna kulturno-istorijska celina, jedinstven spomenički kompleks, koji pored arhitektonske, ima izrazitu istorijsko-urbanističku vrednost. Kao sačuvani deo starog gradskog jezgra, 2006. godine je proglašena za kulturno-istorijsku celinu od izuzetnog značaja. Ova ulica je deo nekadašnjeg starog gradskog jezgra koje se počelo formirati u prvoj polovini 19. veka, kada se grad razvija van Baira, koji je bio okosnica naselja van zidina šabačke tvrđave u 18. veku. Locirana u samom centru, gde se odvijao javni život grada, u drugoj polovini 19. veka dobila je trgovačku funkciju.

Prvi Park nauke u Srbiji otvoren je 2013. godine u šabačkom Centru za stručno usavršavanje. Instalacije Parka nauke otkrivaju i objašnjavaju svet i pojave u njemu, prikazuju autentične naučne fenomene iz oblasti: fizike, astronomije, geografije, biolologije i hemije. U interakciji sa instalacijama, možeš postati živa kazaljka na sunčanom satu i svojom senkom pokazati tačno vreme, na Brahistohroni dokazati da najkraći put nije uvek i najbrži, preko paraboličnih ogledala čuti zvuk koji je 20 metara dalje, ali i mnogo toga drugog. Turisti  i učenici iz cele Srbije, sve više posećuju ovaj edukativni park.

Suvenir je predmet koji se kupuje na putovanjima za uspomenu na određen događaj, mesto ili osobu. On treba da nosi posebnu oznaku turističke destinacije odakle potiče, autentičnost i laku prepoznatljivost, kao i da pruža širu sliku o zemlji, regionu ili mestu iz kog potiče. On predstavlja verni dokaz tog podneblja ili sredine, zbog čega bi trebalo da je u njoj i proizveden. U Suvenirnici Turističke organizacije Šabac mogu se naći oruginalni suveniri. Šabac se našao na šoljama, ali i na flašicama za vodu koje će biti praktične deci i sportistima. Magnete svi vole i rado skupljaju, a sa šabačkim ogledalcima uvek i svuda možete proveriti da li je sve na svom mestu. Kada poželite promenu, sa prvim zracima sunca možete obući majicu sa simbolima Šapca.

Šabačka tvrđava se nalazi na desnoj obali Save, u neposrednoj blizini  grada Šapca. Tvrđavu su podigli Turci u drugoj polovini 15. veka u svrhu odbrane Mačve od napada ugarske vojske, koristeći je, osim toga, kao bazu za upade u severne krajeve i kontrolu saobraćaja Savom. Budući da se nalazila na poziciji gde su se u prošlosti ukrštali putevi za Bosnu, Beograd, Srem i Podrinje, Šabačka tvrđava je često prelazila iz ruke Turaka u ruke Ugara i Austrijanaca i obratno, da bi Srbima konačno pripala 1876. godine. Tokom svog trajanja tvrđava je više puta rušena i dograđivana, a nakon opsežnih arheoloških istraživanja i obnove 2004. godine, postala je mesto održavanja kulturnih manifestacija i jedno od omiljenih izletišta Šapčana.

Najumnija Srpkinja, kako su je zvali njeni savremenici, tri godine živela u podstanarskoj sobi, u kući preko puta Više ženske škole u kojoj je radila. Predavala je nemački jezik, matematiku i gimnastiku. Učenici su govorili da je bila stroga i da su je često viđali kako šeta pored Save. Tokom boravka u Šapcu napisala je svoja najznačajnija dela, “Pisma iz Norveške” i “Saputnici”.