Obeležen Dan grada

Svečanom akademijom u amfiteatru Akademije strukovnih studija obeležen je Dan grada Šapca. Uručene su Aprilske nagrade, ministarki zaštite životne sredine Ireni Vujović u kategoriji ukupan razvoj i promocija grada Šapca, kao i Povelja Počasnog građanina grada Šapca. Za razvoj demokratskih vrednosti i poštovanje ljudskih prava i sloboda nagrada je pripala novinarki RTS-a Gordani Manjenčić. U kategoriji razvoj sela, poljoprivrede i mesnih zajednica kao središta odlučivanja ljudi i poboljšanja uslova života nagradu je dobio Vladimir Dobrić, vlasnik Poljoprivrednog gazdinstva Dobrić iz Bele Reke.

Svečanoj akademije je prehodilo otrkivanje makete Konaka Jevrema Obrenovića i potpisivanje Povelje o bratimljenju sa gradom Celjem iz Slovenije.

Crvenkapu Šabačkog pozorišta gledao Branko Kockica

Predstava “Crvenkapa i dragi vuk” Šabačkog pozorišta se našla se u konkurnciji za nagradu Slobodnaka Caca Aleksić za najbolju režiju dečje predstave koju dodeljuje pozristance Puž. Šabačku Crvenkapu su uživo odgledali suprug Slobodanke Cace Aleksic, glumac Branislav Milićević Kockica i članovi žirija reditelj Jug Radivojevic i novinarka Tanja Peternek Aleksić. Nagrada za režiju koja nosi ime po Slobodanki Caci Aleksić se dodeljuje od 2021. godine na inicijativu pozorista Puž. Dosadašnji dobitnici Cacine nagrade su bili Jug Radivojević, Branislav Stefanović i Igor Damnjanović, a u konkurenciji za ovu godinu se našao komad u režiji Miodraga Dinulovića.

Foto: Šabačko pozorište

Vacić prvi put izlaže u Šapcu

Izložba skulptura autora Nenada Vacića, pod nazivom Dekonstrukcija konstrukcije otvorena je u galeriji Kulturnog centra 5. aprila.  Nenad Vacić predaje na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, u zvanju vanrednog profesora i šefa odseka za primenjeno vajarstvo. Jedno vreme bio gostujući predavač na Sculpture Department Fine Arts College Northeast Normal University u Kini. Izveo 15 dela u javnim prostorima u zemlji i inostranstvu. Imao veliki broj samostalnih i kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Nagrađivan za svoj rad. Prvi put izlaže u Šapcu. Izložba će biti otvorena do 14. aprila.

Proleće u šabačkom pozorištu

Šabačko pozorište od 15. do 20. aprila biće domaćin festivala “Pozorišno proleće”. Na programu su predstave Narodnog pozorišta Sombor, Narodnog pozorišta Beograd, pozorišta “Toša Jovanović” Zrenjanin, Beogradskog dramskog pozorišta. U čast nagrađenih Sloboda Mićalović i Vuk Kostić izvešće predstavu “Dečije povrede”.

Šabac prva varoš Srbije

Posetioci Šapca kada dođu u prvu varoš Srbije,  imaju priliku da se upoznaju sa kulturnom biografijom grada Šapca kroz različite periode, šetajući ulicama nekadašnjeg malog Pariza i adresama znamenitih ličnosti koje je iznedrio naš grad do današnjih dana. Na raspolaganjuje posetiocima 20 turističkih znamenitosti i lice grada koji ima dva veka dugu građansku tradiciju. Zahvaljujući knezu Jevremu Obrenoviću, Šabac je tokom 19. veka posto centar trgovine, zanatstva, kulture, kafana i boemštine.

Šabačka Kancelarija za mlade na obeležavanju decenije Nacionalne kancelarije

Nacionalna asocijacija kancelarija za mlade okupila je u Vrnjačkoj Banji  55 koordinatora iz Srbije na redovnoj godišnjoj Skupštini, gde je obeležena i decenija postojanja. O usvajanju važnih zakona i jačanje kapaciteta Kancelarija za mlade i koordinatora kao važnog partnera za poboljšanje kvaliteta života mladih govorili su Ivana Antonijević, pomoćnica ministra turizma i omladine, predsednik Nacionalne kancelarije Džemaludin Paučinac, Maja Knežević Romčević šefica odeljena za obrazovanje, kulturu, sport i omladinu SKGO, Branko Stamenić, vd direktor Agencije za bezbednost saobraćaja.
Mirjana Janjić, koordinatorka šabačke kancalerije učestvovala je u konstruktivnom dijalogu.

Predstavljanje radova Likovne kolonije Nakučani

Jula prošle godine u Nakučanim se okupilo mnoštvo umetnika iz Severne Makedonije, Bugarske i Srbije. Kruna njihovog rada je izložba slika koja je u sredu 27. marta otvorena u holu Biblioteke šabačke. Paroh nakučanski, Branko Ilić, najavio je da je ovo godina jubileja kolonije. Kolonija je nastala u spomen na 1833. godinu, kada je pod lipama ispred crkvene porte odigrana „Žertva Avramova“.

Od Crnog mora do napuštenih fabrika Jugoslavije

Saša Marjanović i Bratislav Radovanović, umetnici sa bogatom biografijom i izlagačkim iskustvom na međunarodnoj sceni po prvi put izlažu u Šapcu. Izložba “Posledice” otvorena je u ponedeljak i dostupna je do 05. aprila.

– Marjanović je koristio kombinovanu tehniku grafita i akrila, uljane boje i druge materijale. Radovanovićeva dela su mnogo više od slika, predstavljaju odraz naše kolektivne duše, a u svakom potezu četkice se oseća univerzalnost – kaže Sonja Petrović Jagić, istoričarka umetnosti.

Prva smena, Treća smena, Pokretna traka, Crno more, Talasi, Svet, Podmornica su neki od naziva umetničkih dela kojima se dva autora predstavljjau Šapčanima.

Danas je Svetski dan pozorišta

Svetski dan pozorišta obeležava se 27. marta, a norveški dramski pisac Jun Fose poslao je poruku mira za sve ljude širom sveta, gde između ostaloga kaže:

– Umetnost, dobra umetnost, uspeva da na svoj predivni način poveže nešto potpuno jedinstveno sa univerzalnim. Omogućava nam da drugačije – strano, moglo bi se reći – razumemo kao univerzalno. Time umetnost ruši granice između jezika, geografskih regiona i zemalja. Na taj način spaja ne samo ono što je karakteristično za svakog od nas, već i karakteristike grupa, svake nacije, na primer.

Na Svetski dan pozorišta večeras od 18 časova biće odigran dečja predstava Pinokio u režiji Miodraga Dinulovića.

Posledice u Kulturnom centru

Izložba slika “Posledice” Saše Marjanovića i Bratislava Radovnovića otvorena je do 05. aprila u Galeriji Kulturnog centra u Šapcu. Marjanović je na svojim slikama prizvao i svet vlastitog detinjstva provedenog u Majdanpeku, gde je na površini reke Pek mogao da posmatra prizore nalik ovim slikama. Pored priče o zagađenju prirode, koja pokazuje da je umetnik svestan težine ekoloških izozova sa kojima je suočen moderni čovek, možemo ovde videti i pokušaj da se sećanjem oživi neki prošli trenutak. Slike koje potpisuje Bratislav Radovanović nisu samo vizuelni prikaz. One su duboka i snažna apoteoza pesničkog pitanja koje nas sve muči: „šta je čovek, a mora biti čovek“. Kroz svoj rad, Radovanović nas vodi u ambijent razrušenih i napuštenih fabrika, koje postaju snažna metafora razorenog prostora bivše Jugoslavije.