Mladi Šapca su uzeli učešće u programu kojim je obeležen Međunarodni dan volontera je obilovao muzičko scenskim sadržajima, koji su izvedeni na sceni Kulturnog centra u Šapcu.
– Volonteri su najveća snaga Kancelarije za mlade, što je potvđeno treću godnu za redom na obeležavanju Međunarodnog dana volontera. Ove godine smo imali veliki broj radionica, koje su izvedene u okviru projekata, podržanih od grada Šapca – kaže Mirjana Janjić, koordinatorka Kancelrije za mlade.
Tri rada Svetlost, Tragedija i Nepoznato na 42. Omladinsku izložbu fotografija Srbije, koju je raspisao Foto savez Srbije, poslao je Nikola Kovačević, učenik četvrtog razreda Škole primenjenih umetnosti. Nakon selekcija žirija, Kovačeviću je dobitnik drugog mesta za kolekciju poslatih radova.
Medijski i kulturni centar „Artvizija“ organizuje nagradni konkurs za kratki video klip na temu Šapca. Autor se može baviti kulturom, turizmom ili društvenim životom u našem gradu.
– Video ne sme biti ranije prikazivan. Takođe, ne sme da traje duže od 3 minuta, a može biti snimljen kamerom, foto aparatom ili mobilnim telefonom. „Artvizija“ kasnije može koristiti delove ili kompletne video klipove u službi promocije. Autor snosi odgovornost po pitanju autorskih prava videa, navodi Novica Kojić iz udruženja „Artvizija“.
Autori su u obavezi da dostave podatke o sebi i video u formatu MPEG-4 na mejl: artvizija.kontakt@gmail.com.
Rok za prijave je 22. decembar. Proglašenje pobednika i dodela nagrada biće organizovana 27. decembra.
Leontina je muzikom počela da se bavi u srednjoj školi 1986. godine, tada je objavila svoje prve pesme. Bila je kompozitor i tekstopisac na izborima za Pesmu Evrovizije 1991. i 1992. godine, a kao vokalni solista osvojila je nagrade za interpretaciju na festivalima Mesam i Beogradsko proleće. Godine 2006. Leontina je osnovala dečji hor Čarolija koji ima više od trista članova.
– Deca danas deca mogu preko internet servisa da slušaju bilo šta, što nije adekvatno njihovom odrstanju. Zato se sa kolegama Jelenom Tomašvić, Sergejem Ćetkovićem, Ivanom Peters i Tijanom Dapčević trudim da najmlađoj publici ponudima nešto kvaliteno i novo i da kroz festivale i manifestacije obogaćujemo repertoar za decu – kaže Leontina.
Festival, a potom hor Čarolija su dali veliki doprinos dečjoj muzičkoj sceni ?
– Uvek ističem da Čarolija nije jedan hor, već da Čarolija postoji u nekoliko gradova. Imamo priliku da sarađujem kroz Udruženja nastavnika muzičke kulture sa kolegama iz Srbije. Moram da pohvalim horiće iz Šapca i Koceljeve sa kojima sam nedavno nastupala u Šapcu – priča Leontina.
Izložba “Deca loših uzora” Petra Mošića, prošlogodišnjeg dobitnika Nagrade „Igor Belohlavek“ dostupna je Šapčanima do 13. decembra. Priznanje, koje je dobio Mošić, dodeljuje se najuspešnijem mladom autoru u okviru Oktobarskog salona, koji organizuje Narodni muzej u Šapcu.
Petar Mošić (1981, Beograd) završio je doktorske umetničke studije na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, pod mentorstvom profesorke Anđelke Bojović. Učestvovao je na 20 samostalnih i preko stotinu grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Dobitnik je mnogobrojnih nagrada i priznanja: Nagrada Igor Belohlavek na 65. Oktobarskom salonu u Šapcu (2022), Nagrada za crtež na temu Ecce Homo u Kranju (2022), Nagrada za slikarstvo Zadužbine Momčilo Momo Kapor (2020), priznanje za najuspešnijeg gostujućeg umetnika na Glo’Art međunarodnoj rezidenciji u Belgiji (2019), Zlatna paleta sa Prolećne izložbe ULUS-a (2016), Nagrada za slikarstvo na II Otvorenom oktobarskom salonu (2013) i prva Nagrada za karikaturu Mali Pjer (1996).
“Šabački vremeplov – baština za budućnost”- Stalna postavka Narodnog muzeja Šabac sastoji se od nekoliko segmenata koji pokrivaju dug vremenski period i svedoče o istoriji društvenog života u svim njegovim aspektima u više hiljada godina dugoj tradiciji življenja na ovim prostorima. Izložba se sastoji od šest segmenata, odnosno soba u kojima su izloženi predmeti karakteristični za određene vremenske periode. Pažnju prvenstveno privlači interaktivna slika “Velikani Podrinja” koja prikazuje značajne ličnosti iz šabačkog kraja, iz oblasti kulture, književnosti, politike. Najstariji predmet koji je izložen je natkolenica mamuta nađena na ušću Drine u Savu za koju se pretpostavlja da je stara između sedam i osam hiljada godina pre nove ere.
Foto: Printscreen/muzejisrbije.rs
Učenici i kolektiv Nikolajeve škole su poznati po humanosti. Organizatori su brojnih akcija, a ove godine su kulturno – umetičkim programom u Kulturnom centru prikupljali sredstva za devojčicu, kojoj će novac značiti za dalje lečenje.
– Na predlog Centra za socijalni rad smo odlučili da novac doniramo porodici deteta, koje nastavlja lečenje, kaže Nenad Jović, direktor Osnovne škole Nikolaj Velimirović.
Pred publikom su nastupili članovi dramske sekcije, školski hor, instrumentalisti i recitatori. Inače, predstava Mali princ, koju su sinoć videli Šapčani imala je premijeru na Sajmu knjiga u Beogradu.
Bogat program organizatori najavljuju na manifestaciji “Vinaverov svet 2023”. Direktorka Fondacije “Stanislav Vinaver” Aleksandra Pavlović najavila je gostovanje velikog broja umetnika koji će se predstaviti šabačkoj publici u Narodnom muzeju, Biblioteci šabačkoj i Muzičkoj školi “Mihailo Vukdragović”
– Važno je da se prilikom organizovanja manifestacija koje obeležavaju značajne datume za život našeg grada ili se neguje kultura sećanja pojedinih ličnosti koje su ostavile bitan trag u umetničkom stvaralaštvu, uključe svi ili bar veći broj institucija kulture. Verujem da se iz programa vidi da smo ove godine uspeli u tome, te da je to doprinelo njegovoj sadržajnosti – navela je direktorka Fondacije “Stanislav Vinaver” Aleksandra Pavlović .
Zbirka priča “Trenutak kad je meni počeo rat” biće predstavljena u Kulturnom centru Šabac u četvrtak 16. novembra od 18 časova. Zbirka sadrži 27 autorskih priča sa postjugoslovenskog prostora, od kojih je 15 naručeno od istaknutih autorki i autora, a 12 odabrano na anonimnom konkursu. Veliki broj priča govori iz vizure deteta i tinejdžera, transponujući svoje shvatanje ratnog stanja iz doba od pre trideset godina, sa istorijskim znanjem i iskustvom sadašnjice.
Bolest, vojska, policija, izbeglice i fiskulturne sale, ali i ljubav, plaža i kupanje, turniri u stonom tenisu i fudbalu, deo su ratnog iskustva o kojima možete čitati u ovoj zbirci. Urednici zbirke su Vladimir Arsenić i Ana Pejović, a vođa projekta je Slaven Rašković. Knjigu je dizajnirala Olivera Batajić Sretenović, a ilustracije su uradili studenti Fakulteta primenjenih umetnosti.
Šabac je posetila Tijana Stanivuk iz okoline Subotice, u čije je dvorište sleteo balon pušten na Čivijaškom karnevalu. Balon boje zlata sa porukom, pustila je među oblake Natalija Nedeljković iz Majura. Dan kasnije, posle leta od 150 kilometara u Gornjoj Rogatici, balon pronalazi Tijana. Kaže da je lepe priče čula o Šapcu, pa se danas u to i uverila. Posetila je ustanove kulture, šabačke ulice i ugostiteljske objekte.
